Pokušavam da se setim ko mi je 1971. godine dao karte za Slet. I nikako ne mogu. Čak nema ni logike da sam ih uopšte dobio. Ja ne živim u svetu u kome takve pogodnosti cirkulišu. Tačnije, moja majka ne živi. Ne spadamo u onu grupu ogromne većine od 20 i nešto miliona stanovnika SFRJ koje je sistem korumpirao

Мало их је.

Мало је истина око којих немам никаквих недоумица. Једна од њих је, да парафразирам,

Нико да не каменује никог! Чак -- и желим да ово буде сасвим јасно -- чак и ако неко изусти "Јехова"!

Ovo nije nešto što pristojni i civilizovani narodi mogu/trebaju da slave!
Dan žalosti može da bude samo odraz licemerja naše države što nije učinila gotovo ništa za intergaciju i povratak ili obeštećenje tih ljudi!Ukratko: Dan Oluje može da bude samo dan hrvatske i srpske sramote! 

Sve ostalo su besprizorne balkanske političke manipulacije...

Piše: Vuk Bošković, Vice

 

"Meki rat" Rusije i Zapada na igralištu zvanom Srbija

 

Izgleda da je sve bliži trenutak kada će Srbija morati da se odluči sa koje će od dve stolice posmatrati ovaj igrokaz. Ili ćemo svi sa poda.

Već četvrtu godinu za redom Veslački tim iz britanskog Vorvika (Warwick Rowing Team) nudi fotke svojih golih veslača, za kalendare u dobrotvorne svrhe. Ove godine su njihove fotke za Kalendar za sledeću, 2013. godinu navodno lepše nego ikad, pa su dočekane s nestrpljenjem i pohvalama.

A onda su se devojke-veslačice dosetile: ako to rade dečki, možemo i mi. Pa

Završna reč

UPDATE II reakcije u Turskoj

UPDATE

Pre nedelju dana [22. maja] gledajući direktan prenos ispraćaja broda Mavi Marmara sa 570 putnika iz preko 40 zemalja, koji su krenuli ka Gazi, bilo mi je žao što nisam na tom brodu. Za to vreme u Mersinu se oko 5000 tona humanitarne pomoći tovarilo u teretni brod Gazze. Nedelju dana pre toga iz irske luke Dandelk je isplovio teretni brod Rachel Corrie, sa 900 tona humanitarne pomoći, ka istom cilju. To su samo tri od osam brodova koji plove ka Gazi kao Flotila Slobode.

 

Večeras sam imao čast da prisustvujem plenumu studenata Filološkog fakulteta, u slušaonici 34 na prvom spratu. Protesti na ovom fakultetu počeli su ne slučajno baš 6. oktobra. Pošto režim po nepisanom običaju ili ćuti ili demagoški manipuliše, studenti su juče, 17. oktobra, blokirali čitav fakultet.

 

 

Pre nekoliko godina upoznao sam čoveka koji je imao moždani udar i vrlo dobro se oporavljao. Međutim, postoji jedna zanimljiva stvar vezana za njegovo posttraumatsko stanje. Naime, on je ko zna koliko decenija radio da li u SAD-u ili VB, da bi se kao i svaki gastarbajter sa zarađenom penzijom i nostalgijom u scru vratio u rodnu grudu. Sada je već dobro zagazio u sedmu deceniju života. Stvar je u tome da je čovek nakon tog moždanog udara nastavio da govori samo na engleskom jeziku. Verovali ili ne, materijal za roman. Tu i tamo bi pogodio koju reč na srpskom, izgovarajući je nevešto, baš poput nekog stranca. I svi oko njega, koji su radili sa njim i pomagali mu, natucali su englesko-srpsku verziju jezika uz svesrdnu upotrebu pantomime.

 

Vidim da već počinje šizenje, s obe strane. Kako onih koji odluci o suđenju jednom čoveku vide rehabilitaciju celog pokreta, tako i onih koji u toj istoj presudi vide pobedu onih drugih snaga, 70 godina posle. Naravno, najstrašnije se proseravaju i jedni i drugi.

 

Zato nije loše još jednom podsetiti – predmet ovog postupka je samo pitanje da li su Dragoljubu Mihajloviću u postupku koji je ishodovao donošenjem nekadašnje presude bila povređena ljudska prava ili nisu.