Neću kao moj dobri Mikele voditi brodski dnevnik (a bilo ga je divno čitati kada je pisao o Turskoj) ali par reči, pre malo šetnje uzmore  moran van napisat'. Krenuli smo, moj prijatelj (hulja, ja također hulja - što bi reko Arsen) autom kroz Kroaciju odmorili u Padovi a onda išli kroz sela neta talijanska do Francije gde smo stali u Nici, zapravo  jednom mestašcetu koje pripada Nici gde moj prijatelj (hulja) ima obaviti nekakvi posa' a ja razgledat azurne ulice.

Jedan mali hotelčić (znam, ne kaže se mali pa deminutiv zanjim  al nekad se

Lepo smo se juce druzili, poslali smo gomilu pozitivnih vibracija, ali, kao sto je poznato, ostale su nam jos CETIRI kutije pune zdralica koje treba nanizati.

Nasi drugari iz Halobebe ponudili su se da nam pomognu u tome.

Evo njihovog poziva

Sutra, 22.03.2011. god. od 10,00 u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, (tačnije u „Halobebi“)

Pokusavam na razne nacine poslati Urosu slike od danas ali ne ide pa cu ih okaciti ovde

 

 

 

Akcija je počela! Okupilo se, što blogera, što gradjana, što poznatih licnosti u većem broju.

Ždralovi se prave i nižu, a lanci su sve veći i brojniji. Ljudi su dosta ždralova napravili kod kuće i doneli. Margos se okružila klincima i niže ogromne lance, mlekac se svesrdno muva i pomaže gde god zatreba. Organizator Uroš uvodi red, a ja glumim informativni centar. Škola iz Požarevca je vec donela nanizanih hiljadu ždralova, a veliki doprinos je dala i Halobeba. Popriličan broj novinara okolo snima, slika, intervjuiše...

Uskoro kačimo slike i snimke.

da probam i ja  da kažem svoje i možda spasim dušu, ko zna 

Autor : Rodoljub Šabić

Mediji su upravo preneli vest da je protiv odbeglog narko bosa D. Šarića podignuta još jedna optužnica. Predmet optužnice doduše nije trgovina kokainom, već «pranje para». A način «pranja» - kupovina preduzeća Mitrosrem, čime je, kako navodi optužnica, «oprano» nekoliko miliona evra stečenih trgovinom narkoticima.
Ova vest me je neminovno podsetila na to da je pre tačno godinu dana «eksplozija» informacija o fantastičnom bogatstvu pomenutog vođe narko kartela priuštila našoj javnosti suočavanje sa neobičnim primerom komunikacije

Ako sam na nesto alergican kad je u pitanju ovaj blog onda su to dve stvari: 

1. Teske i prljave uvrede upucene drugim osobama bilo da su u pitanju blog-sagovornici ili pak neke druge (javne) licnosti o kojima se ovde diskutuje. Takve stvari su uostalom zabranjene pravilima bloga.

2. Banovanje komentatora koji nisu prekrisli pravila bloga.

E obe ove stvari su se poklopile na elisovom blogu Identitet kalibra .45.

A ovaj tekst mi preostaje kao jedina mogucnost izrazim

Broj…kvantitet…kvalitet…vreme…duzina…jacina…velicina…ocena…bilo sta…

Nevazno je sta osam predstavlja, kao sto je i nevazno da li je osam godina od ubistva najboljeg medju nama ikada dovoljno dug period da se slucaj arhivira. Nevazno je, ali je bitno znati da bi pola Srbije volelo da se to desi i da vise nikada ne cuje ime koje im toliko para usi. To bi otvorilo

Automobili su se u talasima parkirali nepropisno na ulasku u kružni tok, a zajapureni „uzorni muževi“ u odelima „za svadbe i svečane prilike“ utrčavali su u obližnju cvećaru da izaberu nešto za svoju dragu.

„Šta biste uzeli?“

„Pa cveće.“

„Koje cveće voli dama? Imamo prekrasne gladiole...“

„Ma nešto za 500-600 dinara, ali da deluje bogato.“

 

Pade mi na pamet da ogromna većina nas veruje da samo jedan dan u godini treba posvetiti svojim suprugama, sestrama i koleginicama i to smatra gestom dobre volje i plemenitosti. Nešto kao metalni novac koji damo Cigančetu kad nam opere prozore dok čekamo zeleno svetlo.