Autor: Rodoljub Šabić

Siguran sam da nisam jedini koga nervira ona čuvena „mudrost" da „ovce treba šišati", pogotovo propraćena „duhovitim" dodatkom „da im runo brže raste". Razume se, ne u svom doslovnom značenju već u onom „filozofskom", u kome pretenduje na to da bude izraz prave mere u odnosu „malih" i „velikih", „pametnih" i „glupih", „jakih" i „slabih"... A posebno me nervira sve češće suočavanje sa praktičnim nastojanjima da se istinitost ove mudrosti potvrdi u praksi.

Na jedan takav primer ukazuju i obraćanja Povereniku građana i NVO iz nekih gradova u unutrašnjosti, obraćanja u kojima se ukazuje na to da njihove lokalne vlasti razmišljaju o uvođenju administrativnih taksa na zahteve na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno da su to već učinile.

Autor: Rodoljub Šabić

Zbog toga što Vas neprimerno uznemirava tako što uporno, više puta pokušava da Vam „utrapi" neku komercijalnu informaciju iako ste mu skrenuli pažnju da Vas ista ne zanima odgovorno lice u nekom trgovinskom, turističkom ili sličnom preduzeću rizikuje (prema Zakonu o trgovini) da bude kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od pedesethiljada do stopedesethiljada dinara. A istovremeno, zbog toga što neće da Vam da neku informaciju iako ste mu jasno stavili do znanja da Vas zanima i da Vam je potrebna, odgovorno lice, funkcioner u nekom organu vlasti (prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama) rizikuje zantno manju kaznu, od pethiljada do pedesethiljada dinara. Pravično ili ne? Pa, kako stvari stoje, nije ni bitno jer mogućnosti za izricanje druge od dve pomenute kazne više je hipotetička nego realna. A takva „mogućnost" upućuje na zanimljivije pitanje - da li je „naša" specifičnost u sprovođenju zakona to da je „treniranje strogoće" rezervisano samo za građane i preduzetnike, da ne važi za one iz vlasti?

Strah je najgori neprijatelj, zato o optimizmu u Srbiji treba pisati po budžacima.

Gej brak je pravno ili društveno priznata bračna zajednica dve osobe isto pola. Gej brak je političko i društveno pitanje u mnogim državama, iako je debata o gej brakovima relativno novijeg datuma.

Neke države su, da bi izbegle veće protivljenje crkve i dela društva koji ne odobrava gej brakove, za istopolne parove predvidele mogućnost sklapanja posebnog ugovara o pravima i obavezama (vanbračna zajednica, registrovano partnerstvo, građanska unija, neregistrovana kohabitacija...). Takvi ugovori obično daju manja prava istopolnim partnerima u odnosu na prava koja proizilaze iz braka.

Gej brak, u državama u kojima je dozvoljen, nije poseban pravni institut. Dakle, ne postoji pravni, već samo društveni pojam gej braka, jer je definicija braka, kao posebnog pravnog instituta, izmenjena na taj način da sadrži i mogućnost sklapanja braka između osoba istog pola.

Jedna od tema koja je zaokupirala medije ove nedelje jeste inicijativa Gej lezbejskog info centra da se promeni član 62. Ustava Srbije koji definiše brak samo kao uniju muškarca i žene. Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja ima ovu definiciju u Ustavu, koja u stvari zabranjuje istopolne brakove. Bez promene Ustava nemoguće je promeniti Porodični zakon koji takođe definiše brak kao uniju muškarca i žene. To mu dođe dupla blokada gej brakova, koja je došla iz DSS kuhinje. U vreme donošenja Ustava u javnosti je figuriralo više predloga i verzija Ustava, a jedna od tih je bila verzija nevladinih organizacija, u kojoj definicija braka nije imala polnu odrednicu, što je pojedinima zapalo za oko, te je jedna od javnih rasprava posvećena gej brakovima. Na moju žalost, 2006. godine smo dobili Koštunicin Ustav, koji ima previše nedostataka i jako ih je teško izmeniti.

Pored toga što Porodični zakon zabranjuje gej brakove on i vanbračnu zajednicu definiše samo kao uniju muškarca i žene, što znači da istopolne zajednice, koje su stvarnost svuda u svetu te i u Srbiji, nisu uopšte prepoznate pred zakonom i istopolni partneri nemaju nikakva prava ni beneficije koje imaju partneri različitog pola.

Beogradski centar za ljudska prava je u avgustu 2005. godine podneo Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti člana 1 stava 1 Porodičnog zakona, po kome se vanbračnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba različitog pola. Ovakva definicija vanbračne zajednice stavlja u značajno nepovoljniji položaj partnere istog pola u sličnim zajednicama, jer oni nemaju pristup mnogim pravima koja se garantuju vanbračnim partnerima, uključujući i prava na izdržavanje, zajedničku imovinu i zaštitu od nasilja u porodici. Time su partneri istog pola postali žrtve diskriminacije na osnovu pola, odnosno seksualne orijentacije. Ustavni sud Srbije još uvek nije raspravljao o ovom slučaju, iako je prošlo više od pet godina.

Autor: Rodoljub Šabić

Post „Obrada podataka i „uterivanje" duga", a i neke oficijelne aktivnosti koje je Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti istim povodom preduzeo, izazvali su prilično brojna reagovanja. Velika većina njih je, na moje zadovoljstvo, pozitivna. Ipak ima nešto što „sreću kvari".

Naime, apsolutno pretežan deo podrške dat je zalaganju za to da građani, čija potraživanja su banke prenele na agencije za naplatu dugova, dobiju sve relevantne informacije, te stavu da ih novi poverilac ne može jednostranim aktima dovoditi u nepovoljniji položaj. To jeste lepo, ali moja prvenstvena ideja bila je da pažnju javnosti skrenem na nešto drugo, na činjenicu da transfer potraživanja podrazumeva i transfer podataka o ličnosti dužnika. Na značaj pitanja - Koliko podataka, zašto i pod kojim uslovima?

Nije problem, čak je očekivano, što za mnoge to pitanje nije bilo posebno interesantno, ali mislim da jeste problem što je bilo, ne malo onih koji su reagovali u stilu - Pa šta?

Ne znam zbog čega, ali Srbija me veoma često podseti na pacijenta čiji lekari izmišljaju sve više i više „kreativnih" rešenja kako bi ga održali u životu. Postoje dve škole tih lekara, i uglavnom se predstavljaju kao vlast u Srbiji. Prva grupa se zalaže za lečenje po principu „klin se klinom izbija", a ako taj metod ne radi uzimaju veće klinove. Druga grupa smatra da se maskiranjem posledica omogućava pacijentu još neko vreme u zabludi da će biti izlečen.

Verovatno neke tekstove treba u startu prekociti, ali ponekad zaintrigiraju naslovom, tematikom, ... Tako ja procitah tekst izvesnog D. Pavkova koji postavlja pitanje o sigurnim zenskim kucama tekst

Mozda je rezon i ok, da problemima nasilja u porodici treba da se bavi drzava, ali nacin na koji autor prilazi problemu, i kako pritom opisuje zene je, u najmanju ruku, sramotan.

Pocinje prozivanjem Vesne Stanojevic:

"Ono jes', postoje "sigurne kuće" i na

Autor: Rodoljub Šabić

„Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme, pored tog duga imam još obavezu od oko 3.000 za zateznu kamatu i oko 5.000 za adminsitrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim preteći mi da je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna." -