Pitanje održavanja Parade ponosa zakazane za 10. oktobar u Beogradu još jednom pokazuje sliku vrednosne, medijske, bezbednosne i svake druge konfuzije srpskog društva danas. Ipak, za razliku od prošlogodišnjeg pokušaja kada su glavne uloge imale različite kvazipatriotske organizacije, SPC i navijačke horde ― ovaj put u fokusu pažnje našli su se reformisani radikali i evropski Palma.

AleXandar Lambros

Taksista, s frustracijama gomilanim barem jedno četvrt veka u svom zadriglom i masnom telu i Pinkom izrešetanom mozgu, kome je deo svakodnevne terapije da neznancima bez povoda jebe mater, na ruci je imao brojanicu a na retrovizoru krst i svetu Petku.

Još osam dana ostalo je do Parade ponosa 2010. godine. Kako će zaista izgledati Parada, saznaćemo 10. oktobra, kada ćemo zaista videti kako i koliko je policija zaštitila ceo događaj. Stiče se utisak da je medijima bitnije gde i kako će policija biti raspoređena, nego šta će učesnici reći ili sa kojim se problemima u Srbiji suočava

Autor: Rodoljub Šabić
Juče su, Poverenik za informacije i Zaštitnik građana podneli Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Tako su izvršili ono što su smatrali svojom obavezom. I odazvali se na apele veoma širokog kruga subjekata iz nevladinog sektora (Advokatske komore Srbije, Udruženja sudija Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Beogradskog centra za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Koalicije

Uz poznate pesme Pinkflojda, Roling Stounsa, Azre, Dženis Džoplin i mnogih drugih, sinoć je u prepunoj sali pančevačkog Kulturnog centra održan izuzetno veseo hepening sa tužnim povodom: maestralni rok/bluz spektakl u humanitarne svrhe, koji je predvodio niko drugi do gitarista i pevač dr. Nenad Kovjanić - lekar ortopedske klinike u pančevačkoj bolnici ...

...I jedan od najvećih ljudi i lekara koje sam sreo u životu, kojem su svirački i pevački pomogli Dragoljub Đuričić, Nikola Antić, Zoran Samuilov, Bane Olćan, Nevena Račić i Dušan Gnjidić, Ivan

"Ukoliko nisi znao, ili te je neko prisiljavao na to, ukoliko nisi imao šta da jedes, umirao si od gladi...

ZAŠTITA BRANITELJKI LJUDSKIH PRAVA

U Srbiji još uvek nisu stigle na javnu agendu Preporuke za rodno specifičnu implementaciju smernica EU o braniteljkama ljudskih prava. To je evropski dokument koji već dugo podseća društvene aktere na obavezu zaštite braniteljki. Od koga tražiti zaštitu kad sama kategorija u zakonu Republike Srbije nije prepoznata?
Ovaj esej takođe neće uključiti razradu iskustava koje žargonski možemo nazvati „da idu u rok službe" kad radite na problemu seksualnog nasilja kao ekspertska NVO i:
- Kada ste na

UVOD

Ovo je priča o ženskoj nevladinoj organizaciji koja u Republici Srbiji svojim ekspertskim radom utiče na vidljivost i suzbijanje društvenog problema seksualnog nasilja nad decom i ženama i koja je već 17 godina OPREDELJENA za politiku javnog izjašnjavanja protiv ratnih zločina koji su tokom ratova koje je država Srbija vodila od 1991. do 1999 godine počinjeni u ime građanki i građana Srbije na prostoru bivše Jugoslavije i za izručenje optuženih za ratne zločine u Haški tribunal i javno se izjašnjava ZA ljudska prava

Skoro nesto imbeciilnije nisam cuo i video…i to u moru svakodnevnih imbecilnosti kojima smo zatrpani. Ova je svakako mnogo benignija od svih crnih hronika, zlostavljanja dece, korumpiranih lekara koji truju pacijente neumernim dozama citostatika, majstorima pranja novca i…tako dalje, tako dalje…

Upravo ta, uslovno receno, benignost me je naterala da je pomenem, da cisto ne ostane nezapazena.

gost autor: Viktor Vilotijević

Ovo što ćete sada pročitati jeste uznemirujuća priča o sedamnaestogodišnjem dečaku, koga nekada i nisam tako dobro poznavao, naročito tog 25.jula 2005. godine kada sam bio u mogućnosti da mu pomognem. Bio je veseo, detinjast, katkad ozbiljan, poletan, uspešan za svoje godine i druželjubiv. Takođe, bio je prokleta pederčina. Mali, naivni peder, željan novih iskustava, i dalje pubertetlija. Nisam umeo da mu objasnim da to što veruje tek tako nekom neznancu može jednom da ga košta i života, jer dečak je uživao u tome da flertuje sa nepoznatima i da se ljubi sa strancima. Priznao mi je kasnije da mu nije uvek bilo lepo i da ga nije uvek činilo srećnim, ali ga je na jedan specifičan način uzbuđivalo. To su te godine, valjda. U skorašnjem razgovoru, po ne znam koji put sam ga pitao: „Zar te nije bilo strah da ideš kod drugih ljudi ili da dovodiš te iste ljude kod sebe kući?". Rekao je da nije razmišljao o tome da mu mogu nauditi. Ja sam, poznajući ga danas nešto bolje, verovao u tu njegovu nestašnu ali i nevinu prirodu. Bio je glupi klinac, pederčić, u potrazi za sebi sličnima, kao neka životinja u potrazi za odbeglim čoporom. Tog 25.jula 2005. naučio je dosta toga. O životu, o sebi, o zemlji u kojoj je živeo i o tome koliko nije umeo da ceni ono što je imao... Ovde ću se zaustaviti i prekinuti da ga procenjujem, opisujem i prepričavam ono što će vam njegove reči same najbolje kasti. Pustiću ga da se vrati u vreme kada je imao 17, kada je išao u školu i kada je umesto kod svoje drugarice, jednog popodneva otišao da se nađe sa strancem, sa kojim se dopisivao dva meseca...