Piše: Rodoljub Šabić

            "Koji je broj predmeta i ko je postupajući tužilac u postupku povodom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu (slučaj Savamala)?"

            Navedeni tekst je sadržina zahteva za pristup informacijama koji je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo građanin D.M.

            Tužilaštvo je odbilo da postupi po zahtevu "ocenjujući" da su tražene informacije nekakva "tajna".

            Poverenik za informacije je postupajući po žalbi tražioca naložio

Piše: Rodoljub Šabić

Ovih dana malo, malo pa izbije nekakav skandal povodom odnosa vlasti prema podacima o ličnosti građana. Što me podseti da će uskoro, početkom decembra, biti pune dve godine od kako je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom jednog od valjda najvećih skandala, sproveo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) u Agenciji za privatizaciju.
Povod za pokretanje postupka nadzora su bila "cvrkutanja" na Twitteru koja su ukazivala na mogućnost neovlašćenog pristupa ličnim podacima

Piše: Rodoljub Šabić
Nedavno sam ovde na blogu pisao o slučaju u kome je Poverenik za informacije naložio Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu, da na zahtev dnevnog lista "Danas" dostavi spisak predmeta u kojima je veštačenje bilo povereno veštaku M.L., veštaku čije su kompetencije i formalne kvalifikacije dovedene u sumnju javnom objavljenom kopijom diplome u kojoj su pogrešni naziv univerziteta koji je izdao, i imena i prezimena dekana fakulteta i rektora univerziteta.
Gradski zavod nije postupio po rešenju koje je, po zakonu konačno, obavezujuće

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, "pretrčavajući" preko nekih tekstova i podataka o "reformskim" aktivnostima i njihovim rezultatima kod nas, setio sam se jednog starog vica.
Šala, vic, baš poprilično stari, iz vremena kad sam još bio mlad momak, a kad nam je zemlja bila socijalistička. Pa je, s obzirom na ovu drugu okolnost, vic bio "bezobrazan" odnosno "opozicioni". Neki se verovatno sećaju. Radi se o priprostom čoveku koji pita svog sina gimnazijalca: Je li mali, jesu li Marks i Engels bili doktori? A kad dobije pozitivan odgovor prokomentariše ga: Pa majku mu,

 Aj’ da pokrenem diskusiju ovde, da li nam treba nova luka, deset puta veća od sadašnje (s planiranih skoro 900 ha, približno površine Novog Beograda) ili nam je potrebniji već predložen pa potom stopiran zaštićeni rezervat prirode i plavno područje koje prima višak vode i ublažava i visinu plavnog talasa i brzinu kojom udara u beogradske obaloutvrde?

Piše: Rodoljub Šabić

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala

Piše: Rodoljub Šabić

            Pre nekih dva meseca, Poverenik za informacije od javnog značaja doneo je rešenje kojim je naložio Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu, da na zahtev jednog medija dostavi spisak predmeta u kojima je veštačenje bilo povereno veštaku M.L.

            Iako je to rešenje, po zakonu konačno, obavezujuće i izvršno, Gradski zavod nije postupio po nalogu. Nije, ni nakon dve novčane kazne koje mu je Poverenik izrekao na zahtev tražioca informacije. Nije, ni nakon što je Upravni sud tužbu koju je Zavod podneo

10.09.2016. različita udruženja osoba sa invaliditetom su organizovala skup i šetnju (paradu) sa ciljem da ukažu na prava koja su im uskraćena i na probleme koji se već godinama umnožavaju i ne rešavaju.

Pozvani građani se nisu odazvali ovom skupu u nekom značajnijem broju. Na taj način je nastavljeno zatvaranje očiju kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, koje čine oko 10% populacije u Srbiji.

Ali

СРПСКЕ ПАРЕ – КИПАРСКА ВЕЗА

Знате ли зашто се посредници интернет услуга зову провајдери – због адекватности онога ДЕРИ на крају.

Ко све сме да ме дере за новац, да ми отима личне податке, да мења имејле који трају 19 година, да комуникацију своди на аутоматски имејл који свима исто одговара без обзира на питања и захтеве па те тиме своди на број у списку који се излизао па ћеш ти да га испишеш поново и још платиш за то?

Коме морамо дати ЈМБГ, бројеве телефона и друге личне податке?

Полицији, разумем; суду, такође... и коме још?

Ових дана добијем имејл следећег садржаја:

 Kako sam proveo letnji raspust