ivo josipović se prepucavaše neki dan sa šimunićem, oko javljanja ovoga desničara, nekada uspešnog nogometaša, a sada desničarskog političkog aktiviste fašističkog profila. elem, kaza ivo, "šta se šimunić javlja nakon što je napravio onoliku štetu ugledu države?".

i ovi naci-klinci prave neviđenu štetu državi. svega ovoga ne bi bilo da je (detlić) pera ošo ranije na policiju...

Још један децембар за нама!

 

 

 

 

 

 

Постоји ли, ипак, некакав смисао у коме се може бранити идеја колективне одговорности, односно одговорности за нешто што сами нисмо учинили, а што нас ипак оптерећује?

                                                                                                                     Л. Колаковски

Divlja gradnja, a onda kada se to razmnoži i divlji grad, nastaju u okviru koji se može kazivati kao narodna sirotinjska arhitektura.Odlikuje je jednostavnost. Prostih , svedenih na neophodno, skromnih, bez ukrasa formi, likovnosti sličnoj Misu ili Korbiju ili posle i nekim minimalistima. Nasuprot kraljevskim palatama nakićenih i punih ukrasa ili ovih čuda koje prezentuju Gospođa Hadid i ostali sa liste mega zvezda arhitekture.  

Ali nije to od juče, tako je kroz celu istoriju, od Praoca i njegove pećine ili nastrešnice do danas, uporno je taj način autentične gradnje bio paralelan svim stilovima koji su nastajali, menjali se i nestajali. Divlja gradnja je opstajala, trajala i podsećala da je arhitektura pre svega odgovor na realne potrebe ljudi na koje se odgovara u skladu sa mogućnostima, kulturnim, ekonmoskim i još po nekim.

 

 

Pre neki dan, bivši predsednik Srbije, Tadić, u jednom svom intervjuu kritički se osvrnuo na neke bivše saradnike, među kojima i na moju malenkost, rekavši da sam "mnogo bliži naprednjačkoj vlasti i političkoj filozofiji" nego njegovom načinu "upravljanja i razumevanja politike". "To što on danas govori, s mojom politikom nema nikakve veze i vezivanje mog imena za njega samo proizvodi konfuziju", dodao je Tadić.

Odmah da napomenem: bivši predsednik je potpuno u pravu.

Naš gost bloger je dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i jedan od učesnika LiberTea debate koju smo nedavno organizovali povodom obeležavanja 800 godina od potpisivanja Magna Carta-e, tj. Velike povelje sloboda. On je sa nama podelio svoje utiske i razmišljanja nakon te debate.

UKinSerbia

 

Pre ravno osam vekova (1215.), engleski kralj Jovan, nepopularnog nadimka „Bez Zemlje" (John Lackland), nakon pretrpljenog poraza od pobunjenog plemstva, potpisao je dokument koji danas smatramo jednim od najznačajnijih u istoriji civilizovanog sveta. Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum), inicijalno zamišljena kao mirovni sporazum, postala je mnogo više od toga. Prerasla je samu sebe, postajući svojevrsni mit. Važno je ipak znati da se ono zbog čega Povelju danas slavimo kao "Sveti gral" slobode pojedinca i prava na pravično suđenje, nalazi u samo jednoj od njene 63, danas najvećim delom nevažeće klauzule. Međutim, možda najveći paradoks tiče se efekta koji je Povelja ostvarila. U Engleskoj koja se najviše zbog njenog značaja smatra kolevkom savremene ustavnosti, ustav kao posebni pisani dokument nikada nije zaživeo. Kroz vekove je na Ostrvu potvrđeno da je za organizovano društvo značajnije od onoga "šta o pravu piše", ono "kako se pravo ostvaruje". Osam stotina godina naučilo nas je stoga i jednoj od najvažnijih lekcija kada je o pravu i sudskoj vlasti reč. Naučilo nas je da je za slobodu i pravnu državu nužno boriti se i biti spreman na podnošenje žrtve. Jednom dok traje njihovo osvajanje, i nebrojeno puta nakon toga, dok traje njihova odbrana.

Is it possible to have an opinion with joining a Cause?

Case Study: Same-sex Marriage. It is not acceptable anymore to merely accept this and generally agree with it. The Socially Acceptable Model is to "celebrate" it. We must loudly proclaim our most underscored, emphatic, and rainbow-painted glee. We must show Vindication and Exaltation. Otherwise, we might be mistaken for a Scalia-style dissenter.

And God forbid we actually do dissent...

Akademik i profesor Vladimir Kostić, predsednik SANU, izneo je javno svoje viđenje kosovskog problema koji već više od veka opterećuje državu i društvo u Srbiji i izaziva brojne posledice na život građana celog Balkana. Umesto otvaranja demokratske debate o problemu Kosova i svim aspektima različitih rešenja koje stoje pred nama, deo institucija i javnosti pokušao je da ućutka akademika Kostića. Predsednik Republike Tomislav Nikolić, čak je doveo u pitanje i njegov položaj predsednika SANU koristeći pri tom teške reči. Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je „loše vreme za ovakve izjave".

Pitanje Kosova i njegove budućnosti, uključujući državno-pravni status, položaj srpske i drugih nacionalnih zajednica, status kulturno-istorijskih spomenika i brojna bolna pitanja vezana za blisku i ne tako blisku prošlost ljudi koji žive ili su živeli na Kosovu jesu važne teme za javnost u Srbiji i regionu i zahtevaju ozbiljnu i argumentovanu debatu. Ove teme deo su šire diskusije o suštinskim pitanjima razvoja Srbije koja traje već više od vek i po i jezgrovito je sažeta u dilemi formulisanoj od strane profesorke Olge Popović-Obradović: kolika ili kakva država?

Nekadašnji DAN REPUBLIKE proveo sam radno i buntovno,

Piše: Rodoljub Šabić

            Svake godine, u ovo doba, u mesecu martu, u SAD se jedna sedmica obeležava kao "Sunčana nedelja" (Sunshine week). Radi se o sedmici u kojoj "pada" 16. mart, dan na koji je 1751. rođen Džejms Medison, jedan od tvoraca Ustava SAD i jedan od najvećih promotera ideja demokratije i ljudskih prava u globalnim, svetskim razmerama.

            Medisonov rođendan nije, razume se, izabran slučajno. Neposredan razlog je jedna od mnogih njegovih dobro upamćenih demokratskih sentenci da se "vlast zasniva na pristanku onih

Zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći NUNS-a podneo sam Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv RTS-a