Obzirom da su ovo praznični dani, dani kada se podsećamo starih božićnih običaja, molitvi, a i božjih zapovesti, reših da pomenem i podsetim da postoji i deset zapovesti računarske etike.

Institut za računarsku etiku (The Computer Ethics Institute) neprofitna je istraživačka organizacija koju čine Brookings Institute, IBM, The Washington Consulting Group i Washington Theological Consortium. Ova organizacija je objavila deset zapovesti računarske etike:

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan sam napisao post o „nasrtljivom poslovanju" koji je imao je za predmet par odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Da podsetim, reč je o odredbama kojima se izričito pobrajaju oblici poslovanja, koji se smatraju "nastrljivim poslovanjem", među kojima su mi zanimljive bile dve - poseta potrošaču u stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti odnosno višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komuniciranja na daljinu.

Nisam imao nikakve pretenzije da

Autor: Rodoljub Šabić

Zakon o zaštiti potrošača (u primeni od 01. januara) uveo je u naš pravni poredak zanimljivu novinu, skupinu rešenja pod zajedničkim imenom - „nasrtljivo poslovanje". Kao nastrljivo poslovanje, kao zabranjeno i kažnjivo poslovanje, Zakon, u članu 24. određuje svaku situaciju u kojoj, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, trgovac nedozvoljenim uticajem narušava ili preti da naruši slobodu izbora potrošača i tako ga navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.
A pod nedozvoljivim uticajem Zakon podrazumeva svaku

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Ako ste od onih što kritikuju religiju svako malo neko će vam se s neodobravanjem obratiti - „Ok, ne veruješ u boga ali bi mogao da pokažeš malo više poštovanja za one koji veruju." I možda ćete se zamisliti - „Hm, možda su u pravu. Ne može da škodi da pokažem malo više poštovanja, na kraju krajeva, niko ne voli da mu se bez uvijanja kaže da mu je religija najobičnija nebuloza koja generiše zlo u svetu. Da je ono što oni zovu verom najobičniji strah zaodenut u vrlinu i da su njihova detinjasta verovanja ludačka košulja čovečanstva." To je stvarno udarac. Dakle, da, možda bih mogao da pokažem malo više poštovanja.

Milan Nikolić

Vrla Nova Srpska Misao starija od vatre (otvoreni upitnik)

 

Da li je ovo, ponavljam, da li je ovo, NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO?

 

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/vedrana-rudan-u-srbiji-ili-lipo-li-je.html

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana, Vlada Srbije je donela jedna zaključak, bar po meni, vredan pažnje. A sledeći neku, reklo bi se, logiku bitno drugačiju od ove moje, učinila je to praktično bez ikakvog publiciteta, nekako skoro sramežljivo, stidljivo. Radi se o Zaključku Vlade Republike Srbije kojim se zadužuju svi organi državne uprave da podatke o tome na kojoj veb adresi je objavljen njihov Informator o radu dostave Republičkom zavodu za informatiku i internet, a Zavod zadužuje da u roku od 15 dana na portalu E-uprava uspostavi posebnu veb stranu sa tim veb adresama.

Mogao bih se kladiti da će napadači na profesorku geografije Vilmu Grebenarević (XII beogradska Gimnazija, napad u večernjim časovima, na parkingu ispred škole) biti na kraju pronađeni i privedeni. Mogu da pretpostavim (iz ranijih iskustava) da će zgražavanje nad napadom da utihne, a počeće da se javlja čitava plejada ljudi sa izjavama „to su naša deca“ ili drugara sa „nemoguće da su oni to uradili“. Kazna će verovatno biti simbolična i/ili smešna (npr. slučaj napada na Teofila Pančića). Profesorka Grebenarević će verovatno imati sreće i to samo zato što je njen slučaj u medijima bio duže od 3 dana. Ogroman broj profesora tu sreću nema i stvar je otišla predaleko. Poverenik Šabić je u svom blogu odlično opisao kako izgledaju školski dani profesora u srednjim školama u Beogradu i Srbiji. Slažem se sa njim da puko proglašavanje profesora „službenim licima“ neće ama baš ništa promeniti i da je jedini recept koktel raznih mera. Što se mene tiče, smatram da prva mera u slučaju bilo koje vrste nasilja mora biti puna i brza primena zakona. Dakle, svaki nasilnik (u školi, na ulici, u porodici) mora biti siguran da će ga zadesiti adekvatna zatvorska kazna u veoma brzom postupku. Samo to će ga odvratiti od nasilja i ostaviti prostor društvu da mnogim drugim merama (edukativnim pre svega) pokuša da deluje preventivno.

Autor: Rodoljub Šabić

Danas su zaposleni u XII beogradskoj gimnaziji održali protest ispred zgrade svoje škole. Ova reakcija uznemirenih ljudi čiji povod je prebijanje jedne njihove koleginice od strane dvojice maskiranih mladića, trebalo bi da bude ozbiljno upozorenje na činjenicu da fenomen nasilja u našim školama poprima dimenzije pred kojima je neodgovorno zatvarati oči.
Slučaj profesorke geografije koju su prošlog ponedeljka ispred škole prebili maskirani napadači, samo je jedan u nizu sličnih događaja ove godine. U toku ove godine još jedan profesor je teško

Sretnem jednog poznanika, moglo bi se reći i prijatelja i, reč po reč, dotaknemo se jednog konkursa. Iako ga nikada ništa o tome nisam pitao, uz pregršt pohvala na račun nekih mojih aktivnosti, reče kako ne moram da brinem. Kao jedan od mogućih članova nekog nadležnog tela, on će svakako "glasati za mene", onda kada bude trebalo.

- Svaka čast, imaš moju podršku. Ja sam i inače

Autor: Rodoljub Šabić

Danas je, povodom predloga Zakona o budžetu za 2011 godinu, Transparentnost - Srbija upozorila javnost, Vladu i Narodnu skupštinu na jednu zaista "zanimljivu" nedoslednost u primeni Zakona o finansiranju političkih stranaka.

Važeči Zakon o finansiranju političkih stranaka predviđa da se parlamentarnim partijama dodeljuje iz republičke kase „0,15% budžeta umanjenog za transfere" za finansiranje njihovog redovnog rada. Međutim, zakon ne kaže da li se pod pojmom "budžet" podrazumevaju prihodi ili rashodi budžeta. A prihodi i rashodi budžeta, ni u državama sa solidnom budžetskom situacijom, a pogotovo u onim koje kao naša imaju hroničan budžetski deficit, ne moraju biti, zapravo nikad nisu ujednačeni. U predloženom budžetu razlika između prihoda i rashoda je negde oko 93 milijarde, dakle bezmalo milijarda evra. Znači, cifra kojom se izražava pomenutih 0,15% budžeta se mora veoma razlikovati u zavisnosti od toga šta se uzima kao osnov za obračun. U proteklih šest godina primene zakona Ministarstvo finansija je ove troškove obračunavalo uvek na osnovu rashoda budžeta. Pomenuta "zanimljiva" nedoslednost ogleda se u tome što su ovaj put po prvi put, u predlogu budžeta Republike za 2011, kao osnovica za obračun uzeti prihodi budžeta.