2015-06-10 19:31:30

Magna Carta i srpski baroni

UKinSerbia RSS / 10.06.2015. u 20:31

Naš gost bloger je dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i jedan od učesnika LiberTea debate koju smo nedavno organizovali povodom obeležavanja 800 godina od potpisivanja Magna Carta-e, tj. Velike povelje sloboda. On je sa nama podelio svoje utiske i razmišljanja nakon te debate.

UKinSerbia

CG9vNUaXEAAG1_U.jpg 


Pre ravno osam vekova (1215.), engleski kralj Jovan, nepopularnog nadimka „Bez Zemlje" (John Lackland), nakon pretrpljenog poraza od pobunjenog plemstva, potpisao je dokument koji danas smatramo jednim od najznačajnijih u istoriji civilizovanog sveta. Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum), inicijalno zamišljena kao mirovni sporazum, postala je mnogo više od toga. Prerasla je samu sebe, postajući svojevrsni mit. Važno je ipak znati da se ono zbog čega Povelju danas slavimo kao "Sveti gral" slobode pojedinca i prava na pravično suđenje, nalazi u samo jednoj od njene 63, danas najvećim delom nevažeće klauzule. Međutim, možda najveći paradoks tiče se efekta koji je Povelja ostvarila. U Engleskoj koja se najviše zbog njenog značaja smatra kolevkom savremene ustavnosti, ustav kao posebni pisani dokument nikada nije zaživeo. Kroz vekove je na Ostrvu potvrđeno da je za organizovano društvo značajnije od onoga "šta o pravu piše", ono "kako se pravo ostvaruje". Osam stotina godina naučilo nas je stoga i jednoj od najvažnijih lekcija kada je o pravu i sudskoj vlasti reč. Naučilo nas je da je za slobodu i pravnu državu nužno boriti se i biti spreman na podnošenje žrtve. Jednom dok traje njihovo osvajanje, i nebrojeno puta nakon toga, dok traje njihova odbrana.

 
2015-06-09 09:30:43

DEPONIJA

Freedom of Information RSS / 09.06.2015. u 10:30

Piše: Rodoljub Šabić

Juče sam primio ovo pismo:

"Imajući u vidu činjenicu da mi je od strane klijenta ... iz ... u kancelariji deponovano 8 fascikli nepoznatih fizičkih lica, koje je moj klijent, po njegovom kazivanju "spasao sa deponije", ovom prilikom Vas obaveštavam o gruboj povredi rukovaoca podataka, ... banke, kojoj su podaci ustupljeni po osnovu ugovornog odnosa očigledno od strane njenih klijenata.

Kako nisam imao nameru da na bilo koji način povredim privatnost nepoznatih ljudi, to sam izvršio uvid samo u prve strane fascikli, a ne i

 
2015-06-04 10:35:35

TRKA ZA SOPSTVENIM REPOM

Freedom of Information RSS / 04.06.2015. u 11:35

Piše: Rodoljub Šabić
U decembru 2013. u proceduru Narodne skupštine ušao je predlog Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). Tada sam, kao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, javno izrazio zabrinutost kako zbog sadržine pojedinih odredbi koje se tiču prava na slobodan pristup informacijama, tako i zbog načina na koji su se te odredbe našle u Predlogu zakona.
Stvar je bila u tome što su odredbe Predloga zakona, mogućnost uvida u spise, dakle pristup informacijama u posedu vlasti uslovljavale obavezom dokazivanja „pravnog interesa"

 

Joe%20Sultanas%20photos%20-%20Copy_zpsuaPrema rezultatima novih procena za tek objavljenu Crvenu listu Evrope, od 533 ocenjene vrste na nivou kontinenta pod pretnjom je čak 13%.

 
2015-05-25 08:33:17

RUŽNO OGLEDALO

Freedom of Information RSS / 25.05.2015. u 09:33

Piše: Rodoljub Šabić

Kažu da je "Stari savski most", poznat i kao "tramvajski", a u vreme kad je napravljen (1942) kao "Princ Eugen", nešto kasnije i "nemački", jedan od samo nekoliko mostova na velikim evropskim rekama koje nemačka vojska prilikom povlačenja u Drugom svetskom ratu nije uspela da sruši, iako je to pokušala.
Miladin Zarić - Mišo, beogradski učitelj je čovek koji je zaslužan za to.
Stanovao je u neposrednoj blizini, u Savamali, u Karađorđevoj ulici i tokom borbi za oslobođenje Beograda video je da su nemački vojnici minirali most i

 
2015-05-20 13:20:16

Pomoć za Ninu Spremović!

bocvena RSS / 20.05.2015. u 14:20

Ne bih da dužim. Prosleđujem vam mejl moje najbolje drugarice i svima vam se unapred zahvaljujem na strpljenju i pomoći!

  Ako možes, molim te, stavi na blog. Imaš sve informacije na listiću u prilogu. Ivina drugarica je u pitanju. Idu zajedno na odbojku, inače se znaju iz parkica 10 godina.  Nije dolazila na trening dve nedelje (inače prati Ivu do kuće kad se vraćaju uveče) i večeras se Iva vrati sa ovim papirom, podelili im u klubu...Leukemija, retka. Dete jedinica. Moraju i donora koštane srži da traže. Nađjino godište. Svi smo u šoku. Prvo smo plakali, sad gledamo kako da pomognemo, da vidi što više ljudi, pa da uplate što pre. Imaš dva korisna linka na papiru: fejsbuk i preko sajta OŠ "Jelena Ćetkovic". Tamo su svi detalji... Ja šaljem svima koje znam...

                           POMOZIMO NAŠOJ DRUGARICI!

Nina Spremović, naša učenica iz generacije 2013/14, obolela je od teške bolesti-akutne leukemije. Da bi pobedila bolest, Nini je neophodno presađivanje koštane srži. Nažalost, naši lekari nisu u mogućnosti da spasu Ninu, i njena jedina nada je operacija u specijalizovanom zdravstvenom centru u Rimu, koja se mora obaviti najkasnije za 3-4 nedelje. Pomozimo našoj Nini u borbi s bolešću i vremenom, tako što ćemo prikupiti sredstva za operaciju. Svaki prilog je važan, svaka pomoć je dobrodošla, jer za Ninu znače život!
Ukoliko želite da date dinarski prilog, za Ninu je otvoren račun u Banca Intesa.

  • Dinarske uplate iz neke ekspoziture Banca Intesa mogu se uplatiti na račun broj
    51-102-00154710
  • Ako se uplaćuje iz neke druge banke,  uplatnica se popunjava na sledeći način:
    Račun primaoca: 160-1-73
    poziv na broj: 51-102-00154710

Informacije o deviznom računu za pomoć Nini i sve ostale informacije možete pronaći na FACEBOOK stranici “ZA NINU“/ https://www.facebook.com/pages/ZA-NINU/378885868974387
Sve informacije o humanitarnim aktivnostima za Ninu u okviru OŠ „Jelena Ćetković“ možete naći na sajtu www. jelena.edu.rs
Hvala na pomoći!
Učenici i nastavnici OŠ „Jelena Ćetković“

 
2015-05-20 11:46:41

ČUVARI ILI DISTRIBUTERI?

Freedom of Information RSS / 20.05.2015. u 12:46

Piše: Rodoljub Šabić
Kraj je maja, što me podsetilo na jedan skroman, petogodišnji "jubilej". Verovatno sam, ako se izuzmu akteri događaja o čijem "jubileju" se radi, jedan od retkih koji ga se setio, jer je i pre pet godina, u maju 2010., promakao stidljivo, gotovo neprimećeno. Tada je javno tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja novinarki B92, Ivane Momčilović, Antigone Andonov i Jasmine Karanac, zbog toga što su objavljivanjem transkripata prisluškivanih telefonskih razgovora nekadašnjih rukovodilaca JP „Putevi Srbije" u vezi sa slučajem „drumska mafija", navodno

 
2015-05-19 13:10:53

posle toliko promasaja vreme je za idiota

antioksidant RSS / 19.05.2015. u 14:10

cska je imao +9 na malo vise od 4 minuta do kraja. spanulis je imao 0 od 11 do tada. a onda je pogodio trojku. do kraja utakmice ubacio je jos 8 poena a olimpijakos je usao u finale. jer je spanulis sutirao posle 11 promasaja. jer je dobio loptu da sutne. posle 11 promasaja. jer je bio u igri posle 11 promasaja.

trener i saigraci su verovali u spanulisa i njegovu ulogu u timu. zato je i dobio tu 12. loptu. verovao je i on u sebe zato i nije bezao od nje, pruzio je ruku trazeci je.

toliko vere posle toliko promasaja je jedan od lepih segmenata ove lepe sportske price a ja se izvinjavam

 
2015-05-18 09:06:45

GODINA NAKON KATASTROFE

Freedom of Information RSS / 18.05.2015. u 10:06

Piše: Rodoljub Šabić

Prošlo je tačno godinu dana otkako su katastrofalne poplave pogodile Srbiju. Možda je upravo na današnji dan 18.maja 2014. katastrofa imala kulminaciju, u vidu potpunog potapanja Obrenovca. Potpuno potopljen bio je i Krupanj, a veliku štetu doživelo je i niz drugih opština. Katastrofa je odnela desetine ljudskih života, hiljade građana je moralo biti evakuisano, hiljade kuća bile su potopljenje i teško oštećene ili sasvim upropašćene. Srušeno je mnogo mostova, uništeno mnogo puteva. Elektroenergetski sistem Srbije bio je na rubu devastacije. Na

 
2015-05-14 10:59:00

Rehabilitacija

niccolo RSS / 14.05.2015. u 11:59

Vidim da već počinje šizenje, s obe strane. Kako onih koji odluci o suđenju jednom čoveku vide rehabilitaciju celog pokreta, tako i onih koji u toj istoj presudi vide pobedu onih drugih snaga, 70 godina posle. Naravno, najstrašnije se proseravaju i jedni i drugi.

 

Zato nije loše još jednom podsetiti – predmet ovog postupka je samo pitanje da li su Dragoljubu Mihajloviću u postupku koji je ishodovao donošenjem nekadašnje presude bila povređena ljudska prava ili nisu.