нисам најјасније схватио вест о дечанима? ко су били ти младићи тамо који су се бунили. зашто се умешао нато, и кога је нато штитио?

Autor: Rodoljub Šabić

Sadržina akta kojim se uređuje postupanje Vlade jedne države, uvek je vredna pažnje. A kod nas je upravo u toku postupak izmena i dopuna Poslovnika Vlade Republike Srbije. Predlog odluke o izmenama o dopunama Poslovnika istaknut je na veb sajtu Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i onaj ko ga zanima može ga ovde pročitati.
Mada, reklo bi se da je ono što se tamo ne može pročitati zanimljivije. Razlog - predloženim izmenama nisu obuhvaćene neke stvari koje su nužno morale biti obuhvaćene.
Mislim da nije problem to ilustrovati na primeru samo dve norme važećeg Poslovnika.

(ili uticaj stava na konzumiranje emocija)

 Hrvatskim nacionalistima su silom navukli novo i elegantno EU odelo, ali ispod njega su i dalje usrane gaće u bojama šahovnice.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre tačno 10 godina, 4. februara 2003. godine u Saveznoj skupštini proglašena je Ustavna povelja. Usvajanje tog dokumenta označilo je da se na međunarodnoj političkoj sceni, u svetskoj zajednici država pojavio jedan nov subjekt - Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Takvi događaji su po pravilu vredni pažnje i obično se dugo pamte. Ovaj put, međutim, nije bilo tako. Nimalo slučajno. Krajnje relativna vrednost navedenog „ustavnog" dokumenta i na njemu zasnovane „državne zajednice" bila je od samog početka poprilično očigledna, kako za građane Srbije i Crne Gore koji su nemo posmatrali njegovo usvajanje, tako i, koliko god se trudili da to ne pokažu, i za same aktere tog usvajanja - poslanike u Saveznoj skupštini.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros u nekim medijima vidim vest da je Ministarstvo trgovine nakon „kompletne analize učinka 27 ekonomskih diplomata koji su polati u inostranstvo pre tri godine sa ciljem da pokušaju da dovedu investitore u zemlju odlučilo da vrati kući njih sedmoro." Vest je propraćena i elaboracijom razloga zbog kojih se ministarstvo odlučilo na opoziv sedam „ekonomskih diplomata".
Navode se tri razloga za opoziv. Da ih parafraziram.

 Aktivisti, pisci, mislioci, slavne zvezde, žene i ljudi  okupiće se 14.2.2013. širom sveta da osude,  i zahtevaju prestanak nasilja nad ženama. I Beograd postaje deo "One Billion Rising" revolucije, pod sloganom "Protestuj, igraj, ustani!", jer će se 14.2.2013. u 14h pridružiti borbi protiv sramnog nasilja nad ženama, i zahtevati da ono prestane odmah, simbolično, zajedničkom igrom (plesom)  kao u svim drugim delovima sveta, od Afganistana do Australije, od SAD do Perua, od Južne Afrike do Velike Britanije.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan pre tačno 80 godina, 30 01 1933 godine Adolf Hitler je postao Rajhskancelar Nemačke. Posle više uzastopnih izbora na kojima ni jedna stranka nije odnela apsolutnu pobedu predsednik Nemačke Paul fon Hinderburg poverio je mandat za sastav Vlade šefu Nacionalno socijalističke radničke partije Nemačke (NSDAP), koja je na demokratskim izborima u novembru prethodne godine osvojila 33% glasova.
Vlada koju je Hitler sastavio morala je biti i bila je koaliciona. U njenom sastavu od ukupno 10 članova samo još dvojica, Frik, ministar unutrašnjih poslova i Gering, ministar bez portfelja, uz Hitlera bili su članovi NSDAP. Još dva člana Vlade, ministar pravde Gunter i privrede Hugenberg, bili su pripadnici vernog saveznika Nemačke narodne partije (DNVP). Čak petorica bili su vanstranačke ličnosti!

Da pokusamo da zamislimo da je neka poznata javna licnost iz Srbije, recimo novinar, napise nesto ovako o Sarajevu: 

A grad je sređen i dotjeran, ne može se reći. Al čim malo čačneš, obratiš pažnju na ljude koji sjede na klupama pored Miljacke shvatiš da je spolja gladac a unutra teški jadac. Ljudi čudnih fizionomija i neartikulisanog jezika jedu nešto na tim klupama.................U takvom gradu, u kojem žive samo jedni, ni ženske ni muške ljepote neće biti. Noge će biti sve kraće, a pogledi sve tuplji........

Autor: Rodoljub Šabić

Vest o dolasku A.P. na čelo beogradske parohije slovačke evangelističke crkve nije imala neki poseban publicitet, preneli su je samo poneki mediji. A ipak je, bar meni, izgledala kao veoma interesantna.

U čemu je stvar? Pa, stvar je u tome da je A.P. Ana Petrak, žena, majka dvoje dece.

Već sa stanovišta „hronično“ aktuelne teme - borbe za ravnopravnost polova u društvu, to, bez sumnje,  vest o postavljenju A.P. čini interesantnom. Razume se, samo u izvesnoj meri. Jer, to da žena obavlja svešteničku dužnost već prilično dugo nije neka „epohalna“ novost.