Kažu da se novi domaćin starog zdanja na Andrićevom vencu  prvog radnog dana u ranim jutarnjim časovima, čim je seo za radni stol, prvo dohvatio poverljivih izveštaja civilnih i vojnih bezbednosnih agencija. Kad ono tamo, a sve uredno zavedeno pod «državna tajna» i «strogo poverljivo» uz potpise i pečate nadležnih, stoji: «plava riba, kljukana dinastija, svastikin but, bubanj, kundak, trt...». Dobro, možda je to sa svastikinim butom i preterivanje, ali je sasvim izvesno da su, nadaleko čuvene BIA, VOA i VBA, u svojim poverljivim izveštajima novoizabranog Predsednika detaljno izvestile o tome  koliko se naših turista napilo u Grčkoj i kakve su sve svinjarije tamo pravili, zatim koje su vojne jedinice na vežbi, a koje se i kako za izlazak na teren pripremaju... i tako dalje... i tome slično.

Kordon, vreme današnje 

Ovo nema nikakve veze s platanima. To je priča o nama... i njima koji su naše batine prepisali u svoje biografije....  i kako smo prešli čitav krug od povika „Sve su životinje jednake“ do „...ali neke životinje su jednakije od drugih“  

O sadruzi moji, braćo moja, donirajte svoje splovilo, penis, mačora, uzdanicu, pitona, ponos, diku, jednookog džina.... pomozite nekom sabratu koji će, bilo kako, ostati bez njega. Vama, meni ionako posle neminovne smrti, nikakvi penisaurusi pa bili oni i magnusi, neće više biti potrebni. U Raju provereno nema polnog opštenja a u Paklu vam ne bi ni palo na pamet u sred one ognjevite vatruštine.

Juče,

inspirisana poslednjim

milutinovim blogom, edi - va ima ideju:

Govor Aleksandra Bekana Todorovića, počasnog i doživotnog predsednika Gradjanskog pokreta "JESTE SVEjeDNO"

13 March 2014 at 18:00

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, braco i sestre, muskarci i zene, vi u paru i mi u samici – Dobro vece I dobro nam dosli, mada je potpuno svejedno i da niste i da jeste dan!

Pošto je 14 godina nakon afere Balkanske ptice – za koje vreme je brojnost grlice u Srbiji opala za 30% – Ministarstvo poljoprivrede 25. juna konačno zaštitilo makar jednu od dve tražene vrste, narečenu grlicu, danas je Koalicija NVO Srbije za zaštitu ptica dobila poziv na novi sastanak, a u vezi sa, kako rekoše, „razmatranjem statusa zastite grlice Streptopelia turtur“.

Aj’ vi sad meni recite, ako je odluka već donesena, potpisana i objavljena, te tako postala pravosnažna, evo, nema ni mesec dana, šta tu još ima da se priča?

                        Ovoga puta moja draga gošća je fantomatsicna ( Link! ):  

Ove nedelje bi Komisija za kukuruz Ministarstva poljoprivrede trebalo da objavi prve rezultate svog rada. Želim da verujem da ti rezultati neće biti da su se sastali i da su doneli zaključak da treba raditi. Želim da verujem i da će članovima komisije prvi rezultati vanrednog inspekcijskog nadzora dati rezultate koji će moći da ih usmere na pravu stranu.

Slučaj koji opisujem pokazuje da je sistem solidarne zdravstvene zaštite u Srbiji sve, samo nije solidaran, i da proklamovana solidarnost ima svoje granice. Na žalost, slučaj Nataše je iza te granice. Istovremeno, isti taj sistem solidarne zdravstvene zaštite je ne tako davno omogućio prvom čoveku zdravstva u Srbiji da daleko benigniju zdravtsvenu potrebu reši u inostranstvu. Nataši ta prilika nije data.

Posle  trideset dana boravka u Engleskoj i dvostruko manje sati leta, konačno sam, 5. Maja sleteo na primetno oštećen aerodrom u Santiagu. Jedva sam stigao da se odmorim od iscrpljujućeg  jet lug-a, a osvanuo je novi dan u kome me je očekivao novi susret sa starim prijateljima iz celog sveta kao i nova poznanstva sa blogerima kojima je Samit Global voices organizacije u Čileu bio prvi  u karijeri.

Preko stotinu blogera sa svih kontinenata i dvostruko više radoznalih Čileanaca, kao i veliki broj gostiju iz