Država je namerna da skupi oko 620.000 evra. Od građana. Na dobrovoljnoj bazi, naročito ako to građani ne primete. Pomoću doplatnih poštanskih marki. Onih marki koje su ovde pominjane kao jedan od načina na koji bi država mogla da pritekne u pomoć teško bolesnoj deci. Te poštanske marke su izdate i prodaju se na osnovu uredbe objavljene u Službenom glasniku br. 44/2013, pod zvaničnim nazivom Uredba o izdavanju doplatne poštanske marke »IZGRADNJA SPOMEN-HRAMA SVETOG SAVE«.

Bravo Milorade! Bravo B92!

Čaviću uručeni ključevi stana.
Ako je neko zaslužio da dobije stan, onda je to Milorad Čavić.
To je zaslužio pre svega rezultatima. Ali ne samo izuzetnim sportskim rezultatima, već i sportskim držanjem i patriotizmom (u najpozitivnijem smislu te reči). Već 5-6 godina je konstantno u svetskom vrhu, uz to mu je direktan protivnik najveći plivač svih vremena.
Jako je teško dostići ovakve sportske visine, naročito u današnje vreme, za to je pre svega potreban talenat, ali i uslovi i fanatičan rad. Čavić je rođen u SAD gde je imao sve, ali je hteo da nastupa za Srbiju i ne samo to, nego i da se vrati u Srbiju. Možda je zbog života napolju imao donekle idealizivanu sliku, ali kada mu prošle godine nisu dodelili stan koji su mu obećali, definitivno je dobio realnu sliku. Ovde čak nije imao uslove ni da trenira, pa je morao da ponovo ode van zamlje, ali opet se nije pokolebao. Nastavio je da trenira i da na najbolji način predstavlja svoju zemlju. Uspeo je ponovo da pomeri ljudske granice i da postigne najveći sportski uspeh za svoju zemlju. Nažalost, država je i tu po ko zna koji put zakazala, pa su morali da priskoče neki pojedinci i neke organicacije. Akciju "Čavića za komšiju" je pokrenuo Fond B92. Prikupljena su sredstva za stan i Milorad Čavić konačno neće više biti samo gost u svojoj zemlji. To je najbolji primer i poruka mlađim generacijama da se dobro dobrim vraća.

Dragi moj ministre,

Muči me nešto još otkad smo se onomad raspričali na okruglom stolu u Batutu, koji ću večno pamtiti po tome što ste obećali da ćete gastroenteorologe da nabijate na kolac. Muči me statistika o maternalnoj smrtnosti, za koju ste me, sirotu, tom prilikom pred svim onim ljudima kritikovali da je ne prikazujem verodostojno na blogu. Rekoste da maternalna smrtnost opada, a ne raste. Pokušah tada da vam objasnim, ama ko će o statistici u sitna crevca pričati na javnom skupu bez power point prezentacije? A moram da dopričam, dragi ministre, ne mogu da ostavim nedorečeno, blagoglagoljivu me majka rodila, moram sve da kažem! A suština je u sledećem: ta statistika o maternalnoj smrtnosti koju su vam poturili da se na nju pozivate jeste jedna velika šarena laža. I blam, ministre moj dragi, blam! Ali, da krenem redom.

Roditeljstvo je jedan od ekstremnijih sportova, u odnosu na koji akrobatsko skakanje padobranom ili bacanje sa mosta u ambis stilom jo-joa predstavlja igranje šaha u vakumu, a Indijana Džons je penzioner u poseti banji...Ali ako se nađe dobra duša i glas razuma ravan pričasepostojećem bogu, da vam otkrije tajnu nesmrzavanja bebe u julu ili vam pomogne da zbog bebećeg ojeda ipak sklopite noću oči, možda vam otkrije i da deca kad su gladna ipak jedu, kako se smiruje temperatura konkurentna Etni, a treći zubi ni zaposlenima u cirkusu ne rastu, e onda taj božji glas, spreman da se javi i pomogne svih 37 sati koliko traje roditeljski dan treba čuvati i sačuvati. Nema para kojima se može izmeriti roditeljska zahvalnost. Zahvalnost budućnosti da ni ne pominjem. A, takav glas je upravo HALO BEBA, koja bi mogla da nestane zbog onoga čime se ni reč "dete" ne može meriti, zbog - para.

Kakav dan, ljudi moji. Imam utisak ko na Marsu da smo bili dr Vajs i ja. A nismo. Bili smo u porodilištu koje se specijalizovalo za fiziološki, neometani porođaj. Ali, to što smo tamo čuli i videli, samo me je uverilo da smo mi crne žene Srbije, sve zajedno s ovim našim lekarima Srbije, s neke potpuno druge planete. I to ne s planete iz ovog, nego nekog potpuno drugog solarnog sistema, milionima svetlosnih godina udaljenim od njih...

"Centro Nascita Margherita" otvoren je u martu 2007. godine, s ciljem promocije povratku fiziološkom, neometanom porođaju. U njemu nema lekara.

Kao neko ko poseduje natalnu kartu s velikim zemljanim trigonom dva svetla i velikog benefika (Sunce/Mesec/Jupiter), Ministar je bio upravo onakav kakav sam očekivala da će da bude: dobronameran, realan, praktičan i spreman na saradnju u cilju rešavanja problema. (Dobra vest je i da neko s takvom konfiguracijom MOŽE mnogo da učini, tj. ima kapacitet, volju i snagu.)

Prvo što nam je rekao je da bi on prvi potpisao Peticiju, da nije njemu upućena, što ga u istom, jel', onemogućava. U startu se složio sa svim tačkama i potvrdio da je svestan problema koji postoje. Čitao je

Mama-Kengurica u epizodi: INTENZIVNA NEGA, dan drugi i treći

UPOZORENJE: Trudnice i žene koje nisu rađale čitaju na sopstvenu odgovornost.

Drugi na Odeljenju intenzivne nege.

"Je li, kad nam donose decu?", pitam ženu koja leži do mene, takođe porodilju koja se oporavlja od carskog

Ministru unutrašnjih dela, gospodinu Dr Nebojši Stefanoviću:

Gospodine ministre (poštovani i uvaženi sam do prijema odgovora ili adekvatne reakcije, iz razumljivih razloga, u nemogunosti da dodam); na sajtu "Peščanika" i društvenim mrežama u Srbiji pojavila se, verujem, gadna I opaka  laž i pokušaj  opasne ujdurme kojoj je cilj Vaša stigmatizacija i poniženje. Opet, razumem da bi čovek poput Vas, naviknut na slične atake i stalnu difamaciju - dostojanstveno prešao protiv takvih napada svestan sopstvene nevinosti i bivanja iznad svih niskih pobuda koje stoje iza bezočnog komplota.

No, gospodine ministre: problem je što ovo niti je prvi put da se tako nešto dešava, niti ste samo Vi cilj i žrtva napada. Naime, slične su se spletke I intrigue plele I oko samog Predsednika Nikolića, pa I oko guvernerke Tabaković. Ali, napadajući Vas na ovaj način neprijatelj targetira čitavu Vladu, državu Srbiju pa i samog gospodina Aleksandra Vučića!

Zato, gospodine ministre, od Vas očekujem da u najkraćem roku na adekvatan način reagujete i brzom akcijom sperete ljagu sa građanina Stefanovića, Vlade čiji ste ministar, Republike Srbije a time i sa samog Aleksandra Vučića.

A da bi se sve neverne Tome uverile dokle su neprijatelji spremni da idu, a ne da bih na bilo koji način širio ili propagirao takve nečasne rabote  - evo kompletnog teksta sa sajta "Peščanika" u kome se izdajnici I neprijatelji nisu stideli da se potpišu punim imenom I prezimenom pa čak I akademskim zvanjima (sigurans sam – lažnim!):

Uz svest da rizikujem širenje pogrešnih informacija, pa molbu da sve čitamo uz zdravu dozu sumnje, prenosim text, link, podlogu za diskusiju sa društvenih mreža.

 "Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?