VOŽDOVAC PAO ─ ILI: DEMOKRATIJA KOJA NIJE ZASNOVANA NA SISTEMU VREDNOSTI JESTE SAMO OBMANA I PRIVID…

Dakle prođe i taj Voždovac. Suočeni s rezultatima izbora oni koji su nas mesecima maltretirali jednim lokalnim izborima uglavnom su se ućutali ─ kao da čitav naš život, evropska budućnost, opstanak vlade, države i partije, etc…, do pre samo nedelju-dve nisu zavisili upravo od Voždovca. Poput deteta što pred nailaskom problema koji ne zna da reši jednostavno zažmuri ─ samoproglašena demokatska elita ove zemlje po ko zna koji put pokušava da, izbegavanjem suočenja sa realnošću, problem prolongira ─ sve do trenutka kada preventivno delovanje više neće biti moguće. E sad, da su na Voždovcu poraženi samo DS, LDP i G17+ stvar bi bila prilično jednostavna, to jest mogla bi da se tumači kao unutarpartijski problem ovih stranaka ─ međutim, posledično gledano, stvar je mnogo ozbiljnija i suštinski se tiče budućnosti prilično izblamirane demokratske ideje u ovoj zemlji. Ideje koja trenutno stanuje u onom osećanju kolektivne poniženosti i frustriranosti koje je većinu građana koji su na svim prethodnim izborima glasali protiv SRS-a ovaj put ─ najpre u Zemunu a potom i na Voždovcu ─ nateralo da na dan izbora ostanu kod kuće.

Zato bi se ─ umesto patetike i “izražavanja žaljenja” što građani nisu shvatili značaj izbora ─ pomenuta gospoda konačno morala pozabaviti vlastitim greškama i nečinjenjima kao direktnim uzrocima navedenog. U suprotnom ─ osećanje kolektivne frustriranosti i izneverenih ideala demokratske (druge, treće, kojegod) Srbije, sad već sasvim kratkoročno gledano, rezultiraće izvesnim otvaranjem puta u totalitarizam i(li) populizam, svejedno. Taj put u Srbiji kakva danas jeste prilično je izvestan. Kolateralni korisnici opšteg posrnuća stranaka koje čine aktuelnu vladu i njihovih kohabitanata, svakako će biti razni Nikolići, Vučići, Ilići, Koštunice i ostali Šormazi ─ međutim, pošto od njih ništa ne očekujemo i pošto u njih ništa nismo ulagali oni, prirodno, uopšte ne treba da nas zanimaju. Kao pristojni ljudi ─ njima ćemo na kraju, pre ili kasnije, nevoljno čestitati. Oni kojima treba da ispostavimo račune na drugoj su strani.

Imajući u vidu jučerašnja i današnja nasilna dešavanja na ulicama Beograda, PROTESTNA ŠETNJA "Evropa nema alternativu", zakazana za sredu 20. februar, SE ODLAŽE, budući da u ovom trenutku ne može da se garantuje bezbednost učesnika protesta.

Naša je snažna namera da budućnost i sadašnjost Srbije osvetlimo razgovorom a ne pretnjama; razumom, a ne strastima; argumentima, a ne kamenicama!

Želeći da javnosti ponudimo primer na koji način jedna evropska zemlja treba da se hvata u koštac sa sopstvenim problemima, u sredu 20. februara od 11 do 13 časova, umesto najavljene protestne šetnje, organizujemo okrugli sto pod nazivom "Evropa nema alternativu". Okrugli sto će se održati u velikoj sali Medija centra (Sava Centar), a govornici će biti istaknuti profesori Univerziteta u Beogradu.

Hvala vam na razumevanju, hvala vam na podršci!

Borba se nastavlja!

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.

Građanke i građani, aktivisti mnogih pokreta, sindikata, udruženja građana i antifašističkih organizacija, okupljeni u Antifašističku kampanju, pozivaju vas na protest protiv fašizma kojim ćemo sprečiti nacistički marš najavljen za subotu 11. oktobra 2008. godine. Okupićemo se na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, početkom u 16h. Protest će imati nestranački i opštenarodni karakter.

Tog dana neonacističke organizacije "Krv i čast" i "Nacionalni stroj" planiraju da izvedu svoj marš u Beogradu, slično kao i 7. oktobra prošle godine u Novom Sadu.

Ova lica koja već godinama u Srbiji organizuju memorijalne koncerte u čast rođendana Adolfa Hitlera i drugih nacistističkih zločinaca, pokušaće da paradiraju ulicama našeg grada, sakriveni iza naziva "Srpski marš 2008". Najavili su da će se 11. oktobra (na rođendan Vojislava Šešelja) u 17h okupiti na Platou ispred Filozofskog fakulteta.

Ako me računica ne vara, negde u oktobru ove godine navršiće se 20 godina od smrti Miljenka Smoje. Onima koji će me odmah upitati: "Šta se to nas smatra" odmah i da odgovorim: "To je značajan jubilej jer je Smoje, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih domaćih pisaca svih vremena."

Akcija koja je pokrenuta na facebook-u i koju moram da podelim sa vama:

Dragi prijatelji,

početkom februara biće posečeno 500 stabala platana u Bulevaru kralja Aleksandra, najstarijeg i najlepšeg drvoreda u gradu. Na Facebook-u je pokrenuta je akcija Sačuvajmo beogradske platane u okviru koje želimo da uputimo što više pisama gradonačelniku, ne bismo li sačuvali platane.

Radovi u toku,

 tokovi u radu,

 hakovanje - ludom blogovanje 

 ili, samo finale operacije "Svećevibanujem!" ?

 (za sve je kriv Predrag Brajović)

"...A Hohohond se mršti kao da iz zemlje izvlači
čelične sonde
I nikad ne kaže
Ni "dovde"
Ni "donde".

Kada sam 2008. godine glasao za Cedomira Jovanovica nisam mogao ni da zamislim da ce on u 4 sledece godine uspeti da sa svojom strankom toliko postane deo sistema protiv kojeg je bio da ce ga biti nemoguce razlikovati. Osim estetski. 

Ja, naime, nisam nagovarao Lidera da podrzi medijski zakon. Nisam ja zagovarao kod Lidera da se podrzi malovickina i homenova reforma sudstva. Nisam ja Lideru sugerisao da cutke prelazi preko skandala tipa  Miladin Kovacevic. Nisam ja Lideru govorio da je pametno i dalje dizati poslanicke rukice za sistem u kojem se oslobadjaju fasisti, a olos drzavno stipendira.