VLADA REPUBLIKE SRBIJE (RADNA GRUPA ZA ŽELEZARU SMEDEREVO) NEZAINTERESOVANA DA PRODUŽI STARI KOLEKTIVNI UGOVOR DO DOLASKA NOVOG STRATEŠKOG PARTNERA ILI OTPOČNE PREGOVORE ZA NOVI KOLEKTIVNI UGOVOR. NA OVAJ NAČIN OTVORENO POKAZALA NEBRIGU ZA REŠENJE STATUSA OKO 5.200 ZAPOSLENIH SMEDEREVSKIH METALURGA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA

Krajem novembra (23.) napisao sam blog o Slobodanu Tomiću (Pare za Slobodana, a ne za Miladina), koji je zbog birokratije uskraćen stipendije iz Fonda za mlade talente. Zahvaljujući podršci i komentarima na blogu, kao i novinskim člancima i prilozima koji su usledili, Slobodan Tomić je ipak dobio stipendiju! Ministarka je obećala da će obezbediti

Tužno je gledati one ljude koji stoje sa slikama svojih najmiliji nestalih u ludilu ratova tokom 90-ih godina. Tužno je i ružno kako se sve države regiona i međunarodni organi odnose prema tom problemu, a još tužnije što i se i dalje raspiruju strasti koristeći brojke tih nesrećnika.

 

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji još se traga za 14.790 nestalih  ljudi. Od tog broja u BiH se kao nestalo vodi 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436 a na Kosovu 1.842 ljudi.

Prema podacima udruženja porodica nestalih, od ukupnog broja nestalih, nepoznata je sudbina još 4.418 Srba, od toga u BiH 1.756, Hrvatskoj 2.130 i na Kosovu i Metohiji 532.

 

Gospodine ministre!

Početkom aprila publikovao sam tekst "NIKAKO po 100 evra SVIMA!" na portalu B92 i putem društvenih mreža prosledio premijerki Ani Brnabić. Bio je to samo jedan od mnogobrojnih apela zdravog razuma i ekonomskog rezona da se ne poklanja svim gradjankama i gradjanima Srbije po 100 evra, nego da

а не уме да каже

Vlast sada, ali i odvajkada marginalizuje participaciju građana i komunikaciju sa njima pri izradi urbanističkih planova. Razlog? Da bi sebi (vlasti) pribavila i proširila ingerencije i uticaj i moć i da bi zaštitila svoj interes ali i moguće učešće u rabotama sa raznim investitorima a što sve mogu građani da poremete svojim aktivnim učešćem. To je postala konstanta koja traje bez obzira na sve promene koje behu od završetka onog rata zvanog Drugi svetski. Za vreme komunizma gde ne beše privatne svojine i bi sve narodno i zajedničko, kada je reč o urbanističkim planovima reč je vodil tadanja vlast a preko mesnih zajednica, naravno kontrolisanih od ljudi iz režima, behu u tim zajednicama stari borci i aparatčici uglavnom, poslušni i prilježni i puni uverenja da to rade za dobro naroda koji nije sasvim dobro razumeo prednosti komunističke ponude.

 

radnim danima u 7 sati, 

interesting development, in deed.

 it's not nice to be fake.

 

Ona Morava, sa sve komentarima me zarozala načisto. I inače kada vidim odnos društva prema mestu na kome postojima me zaroza načisto. Kao da nemamo decu i kao da sve treba da pojedemo, požderemo i potrošimo, a deci dugove da ostavimo.

Odavno se zanimam za recikliranje, kao proces koji štedi resurs. Kako kod nas reciklaža nije na zavidnom nivoou, a po političkim kuloarima se šuška kako je upravljanje otpadom i recikliranje pripalo jednoj stranci, a ta stranka ima sad pametnija posla, neće zaživeti skoro. Palo mi je na pamet da bi mi mogli da damo svoj doprinos blogoakcijom,