Svoj prethodni mec, Federer je nekarakteristicno cekao u skromnom restoranu sa zapadne strane glavnog terena, gledajuci TV prenos meca svog velikog rivala Nadala. Restoran je skroman, vrlo miran i relativno prazan, jer je duboko unutar dela koji nije dostupan javnosti. U tom prostoru novinari i teniseri imaju priliku da komuniciraju drugacije nego na zvanicnim konferencijama za stampu, sto se iz Federerovog opustenog stava na ovoj fotografiji i naslucuje.

Martha Powers

Tesko je pratiti Martu. Prica kroz zube, jako brzo. Gleda u pod, i skace s teme na temu. To je tako, medjutim, samo kad prica.

Uglavnom ne prica. Gleda, kao sto rekoh, u pod, prima narudzbe, natoci pintu Guinissa ili uspe koji viski, uzme krpu,

Danas sam malo "kopao" po nekim propisima i zaustavio se na Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, donetom negde 1977 godine, ali u međuvremenu menjanom i dopunjavanom jedno pet - šest puta. Poslednji put negde 2005. godine, ako se ne varam. No i pored tolikog broja izmena i dopuna, teško da postoji rigidniji, nefunkcionalniji i gluplji propis. Ali o tome šta se u njemu sve krije, malo kasnije.

Na početku da razjasnimo osnovne pojmove kojim on operiše. To je prebivalište i to je boravište. Prebivalište je mesto na koje se građanin nastanio

Petak - 9. dan

Bilo je verovatno neizbezno da posle razlicitih susreta sa pariskom kisom - pesnicka kisa, sarmantna kisa, kosmicki bljesak-prolazna kisa i sl. - stigne i ona prava. U petak ujutro je pogled u nebo pokazao invaziju oblaka koji drze do tradicije - padace kisa sve dok je njih na nebu, casna oblacna. Pocela je negde tokom noci, i trajace bar celog dana, nedelje, meseca... Sa kisom stojimo vrlo dobro,

Dan osmi, 13. oktobar

*
Početak nimalo ne obećava – iznad Mananga završava se uski zemljani put i u drugi deo sela, Tenki Manang, ulazi se stepenicama. One su kamene, visoke i strme. Smejem se što od muke, što zbog natpisa na tabli seoske kapije: „Strogo zabranjena vožnja motora. Nezagađena zona.“ Kao da bi i mogli da ovuda prođu, sve i kada bi hteli.
Uz prvi deo stepenica izguravam bicikl relativno lako. Koristim uski zemljani pojas između njih i zidova kuća koji izrastaju uz sam prolaz. Kad njega nestane i ostanu samo stepenice omeđene zidovima s obe strane, počinjem da se penjem poprečke.

Dragi moji,

Evo nekoliko odlomaka iz mog novog romana ISAIJA, na koji sam ovih dana definitivno stavio tačku i koji će vas u knjižarama čekati od oktobra. Ili bar one koji još uvek svraćaju na takva mesta - u Grand zemlji tako retka.

Као и сваког јутра, стражар

... glave prislonjene uz autobuski prozor, ponekad budem počašćen neočekivanim, zanimljivim primislima ... tako mi se i prije neko jutro, samo od sebe,  prikazalo:

ko s obje noge stoji čvrsto na zemlji

a s glavom u oblacima

divovskog je rasta