Svi su oduvek sumnjali da je granica negde u Vojvodini, zar ne ? Pa ćemo je tu i tražiti. Takođe, prvi put ćemo Vam ponuditi opcije da odredite nivo vaše osetljivosti: dokle se može ići a da to mirno progutate ? Ne morate zaokružiti odgovor. Ali ćete se u sebi na kraju odlučiti, čitali ovaj tekst ili ne.

Događaj koji je naša koleginica Endži opisala u svoja poslednja dva bloga (ovaj drugi joj je juče obrisan), a posebno ono što se posle njega desilo, pokazatelj su stanja u kome se naše društvo nalazi. Mladi Filip Vukša se pokazao kao najveći protivnik truleži u kojoj živimo. Sistemu u kome su poslednjih 10 - 12 godina "demokratske" snage potpuno obezvredile ideju demokratije i aktivizma najmanje odgovara neko kao on: svesan i aktivan građanin. Sve je upravo postavljeno obrnuto - zaglupljivanje, kupovina i zastrašivanje naroda dok ne postane siva masa koja je potrebna samo da bi obezbedila izborni rezultat.

Prošle nedelje sam doživela vrlo neprijatno iznenađenje na beogradskom moru - Adi Ciganliji, najvećem i najposećenijem gradskom kupalištu. Usred sezone, na regularnoj plaži makiške obale, kada sam u 7 pm htela da se «bacim» još jednom u vodu, istuširam se, malo iskuliram pa oko 21 h krenem kući, kao i obično - biciklom, desila se opšta pometnja. Spasioci su se rastrčali po plaži, smrknutih lica, sa pištaljkama i voki-toki aparatima, urlajući i praveći hajku na nedužne kupače, terajući ih iz vode, jer posle uvođenja novih bezbedenosnih mera, na Adi je zabranjeno kupanje od 19 h do 10 ujutru, kao i preplivavanje jezera.

U prvi mah nisam shvatila šta se dešava, međutim kada sam videla da spasioci isteruju ljude iz vode, vrlo grubo i nepristojno demonstrirajući silu, mom čuđenju i razočaranju nije bilo kraja. Za plivače neznatno udaljene od dozvoljenog prostora za kupanje, obeleženog kanapima i bovama, postarala se služba u brzim motornim čamcima, koja ih je maltene za kosu vukla do obale. Frka i panika koje su nastupile, ostavile su zbunjene građane u užasu i neverici. Spasioci su uglavnom vikali ponavljajući da je njihovo radno vreme do 19 h isteklo i da nema više kupanja, preteći kaznama od strane komunalne policije koja u velikom broju (pod punom «ratnom» opremom) patrolira u grupama obalom, što pešice, što na biciklima.

Dakle... za nekoliko dana ponovo stiže „cirkus Medrano“ u moj grad i traje četiri dana. Isto kao i prethodnih godina. Ono dok je trajao devet dana i kada su zvučnici bili upereni ka mojoj zgradi nije se moglo živeti. Odlazio bih kod bake na Detelinaru i tamo prespavao koji put jer bi mi DJ arena (koja ima pauzu 2h otprilike) bila bukvalno u sobi.

Znate ono kad čovek popizdi pa počinje da psuje i kralja i državu. E to mi se desilo večeras. Iz dva razloga.

Pre skoro godinu dana grupa obesnih mladića i vrlo ratobornih kriminalaca su u furioznom piru bukvalno demolirala samo gradsko jezgro. I to na najvandalskiji način koji sam video, izuzimajući kaubojske filmove. Njih 4 - 5, ušli su pešice u Kazandžijsko Sokače (skraćena kombinacija begradske Skadarlije i Strahinjića bana) i demolirali bašte ugostiteljskih lokala i nasumično prebijali ljude. Ogroman broj gostiju, mahom ljudi sa decom je u panici, u pravom stampedu, gazeći jedni drugih, bežao pred neobuzdanim bitangama.

 

 

 

 

Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

vozim biciklo ovih dana. 

A ne, neće ovo biti tekst o posljednjim lokalnim izborima  u Herceg Novom, na kojima je tradiciJonalno i ubjedljivo trijumfovala široka svepartijska koalicija Status Qvo, niti o nedavno završenom TV šouu RTCG-a Let ka Zvijezdama ( nešto nalik na imam Talenat za Idola), a na kojem je pobijedio novljanin Draško Đukić, o kome ustvari i kanim otipkati par redova ( a već ih namlatih 4 u prvoj rečenici ;))

Dakle u konkurenciji koju su dominantno sačinjavale (solidne) izvedebe (obrade) mejnstrim produkcije popularne muzike, Draško je nastupio sa svojim uobičajenim,

Četiri jahača Apokalipse su četiri mitske figure i pojavljuju se u Bibliji u šestom poglavlju Otkrivenja Jovanovog. Stihovi opisuju 4 jahača i konja, od kojih svaki predstavlja jedno zlo, i koji će se pojaviti na Zemlji na dan Apokalipse, nagoveštavajući smak sveta.

Četiri jahača predstavljaju neizbežna zla koja se pojavljuju kako ljudi na Zemlji gube humanost i odlike ljudskosti. Oni su prve četiri od ukupno sedam zapečaćenih poruka.