...na Trgu neka deca nesto pevaju, nebitno puno balona i decijih glasica razdraganih nego kakvih, i ja gledala malo  i videh idu neki sa parolama, na daskama sklepani panoi kojisekoznaprotivcegabuneistrajkuju i onda dosli do Trga i nalevo krug kad su videli decu. Meni to nesto bilo jako lepo...

... ovi što kažu da su opozicija, hoće da nam napakuju nasilje i neke metalne štangle za po glavi a ne vide, nerazumnici jedni, da je to doprinos kulturi, napredni umetnički performans ... nadrealistička poruka naših darovitih slikara putem grafita na košuljama ... 

 

 

Naučnici u ime Ujedinjenih nacija neki dan objaviše da je planeta i opstanak čovečanstva u ovoj formi pri kraju a i neke beleške rođaka babe Vange o njenim predviđanjima slično kazuju. Dakle, neprekidno kola priča o globalnom otopljavanju i nevoljama koje iz toga mogu da slede pa je zabrinuti Beograđanin sasvim sluđen posle čitanja po štampi i slušanja ekspertskih mišljenja, naravno, sasvim pretećih i uznemirujućih rešio da ode kod vidovnjaka ne bi li čuo šta se ustvari sprema i umanjio stres. Našao je po preporuci jednog, zakazao viđenje i otišao po reči o sudbini koja predstoji. Vidovnjak, sasvim cool tip, u farmerkama, dronjavoj majiici i adidas papučama je prvo rekao cenu i onda je gledajujći u lap top i maleni kamičak zelene boje prorokovao a Beograđanin je njegovo viđenje budućnosti snimio na mobilni telefon što je uvećalo vidovnjakovu cenu za dvadesetak posto. Posle je kao odgovoran građanin odluičio da to učini dostupno javnosti i ja sam prihvatio da u tome pomognem. 

ordinary day

Nekoliko oštrih brijača Zamislio sam želju zagledan u prazan novčanik i poželeo da je flaša muskata ponovo puna. Da imamo dovoljno vina za oboje. Par cipela sa debljom štiklom za nju, nekoliko oštrih brijača, težak bade mantil i kutiju kvalitetnih cigarilosa za mene.

Pre  pet  godina  i  neki  mesec  više otvorio sam svoj  sajt  „djordjebobic.com“  i  objavio prvi  tekst,  pa  evo  ga  sada  ovde, da se podsetim  o  čemu  to  beše ...

Beograd je svet ...

nekada sam sanjao

šimpanze i sladoled,

danas sanjam krokodile

koji nose cipele od moje kože.

 

nekada sam sanjao

hleb i kaldrmu,

danas jedem hleb

kraj hladnog radijatora

i kroz prozor gledam

u ništavilo.

Зимски је дан. Децембар доноси голомразицу и просипа је по нашем невеликом тргу. Кроз прозор посматрам људе како погурени беже од хладноће и завлаче руке дубоко, ка дну џепова, не би ли у њима пронашли уточиште за делић

 

Комшије кажу да је наш крај некада био за пример. Марика-нени, кућепазитељка и једна од најстаријих станарки наше зграде, често са сетом у гласу говори о једном другачијем времену, без аутомобила, опушака и пластике. Када је љута, баци оштар поглед низ улицу и прекорно, више за себе, али ипак довољно гласно, каже како су нам,