Mnogo toga ima da se vidi u Beogradu, naročito ako u njega dolazite iz Maribora. Na primer odlične pekare. Ili lepe beogradske devojke, od kojih mnoge rade u pekarama, mada ih je sve više i u digitalnom marketingu. Kad sam bio mali, baka je imala običaj da me nutka jelom rečima: uzmi, lepo je. Uzalud ju je deda ispravljao, nije hrana lepa nego dobra. Tako su meni lepe i beogradske devojke i beogradski pekarski proizvodi.

Hleb je kabast proizvod, kiflu čovek može da pojede i iz

Ili ono što je od njega ostalo...

Konačno sam ga ubedio.  Stoji mu taj čamac, niko ga ne koristi, i stalno mi se žali... imam posla danas, biće jak vetar, mislio sam da će deca da ga koriste... konačno danas idemo.  Na pecanje.

Ovaj blog pišem da se javno zahvalim četvroci policajaca koji su mene i mog psa, jutros u šest sati, odbranili od čopora lutalica. Retko ovako rano izlazim na ulicu, pa nisam ni znala da atmosfera može da bude kao iz Pobesnelog Maxa. A baš sam bila pomislila kako sam super smislila da odem do Tašmajdana i na miru, dok nema gužve, prošetam psa, a i sebe, jer nije vruće

POSLEDNJA VEST:

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, uspeo je da uveri članove Odbora za zaštitu životne sredine da je drvored u Bulevaru kralja Aleksandra oboleo.

DS mašinerija je krenula punom parom da objasni zašto treba da se izvrši drvocid u Bulevaru, makar i silom. Uz skoro sve kupljene novine dobija se specijalni dodatak "Rekonstrukcija Bulevara - Obnova Beograda". Čak ima i divna slika kako to vlastodršci zamišljaju da će Bulevar izgledati.

O uvodnom pismu gradinačelnika ne želim da trošim reči. Možda jedan mali citat: "Za mene kao gradonačelnika je pre svega bezbednost beograđana na prvom mestu i ne mogu da rizukujem da neko strada zato što će za dve-tri godine neko drvo da padne."

Baš se gradonačelik Drvosek potresao. Kao i onda kad su mu divljali po gradu, palili ambasade, prebijali i ubijali strane turiste... Najveći problem ovog grada su platani, sve ostalo cveta.

Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

 

 Beograd

SNS otvorio kancelariju u bivšem koncentracionom logoru

Srpska napredna stranka (SNS) otvorila je u Beogradu mesnu kancelariju na lokaciji koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata, što je izazvalo kritike aktivista za ljudska prava.

 

Otvaranje kancelarije mesnog odbora SNS-a Aleksandra Vučića u Beogradu, u kom je ova partija na vlasti, na mestu nekadašnjeg logora koji su vodili nacisti, a koje bi trebalo da bude pretvoreno u memorijalni kompleks, izazvalo je kritike.

da skratim temu i kažem - zato što nije nadideološka. zato što je frihendična*.

 

Dok se brodić sa Crvenog otoka u kasno popodne približava rovinjskom malom molu, um se prazni od dnevnih briga koje nemilosrdno proganjaju još od Beograda, ogrne ih profanošću, i gurne duboko u podsvest.  Devojčica duge kose naslonjena na ogradu gornje palube i ja tik iza nje gledamo obrise Rovinja koji dobija nijanse crvene cigle zbog skorog zalaska sunca. Opet mi je žao što nisam slikar. Ništa veliko. Onaj što prodaje slike za 20 evra turistima na nekom trgu.  Dovoljno.  Nema te fotografije u koju možeš da utisneš sve što ti ovaj pogled budi.  Mašina je to. Briše intimnost. Devojčica rukom pokazuje crkvu Sv. Eufemije koja dominira rovinjskim prostorvremenom i kaže „tu smo negde mi".  More je mirno i brodica se ljuljuška.