U sarajevskom Oslobodjenju objavio sam poduzi tekst o Ganicu, bosnjackim gotovo uniformnim reakcijama, srbijanskoj (ne)osnovanosti zahtjeva, britanskim mogucnostima postupanja i pokusao otvoriti neke teme s kojima drustvo, prvenstveno ono u Sarajevo treba da se suoci. Ovdje namjeravam predstaviti izvode iz tog teksta i pocinjem s pogledom na srbijanski zahtjev za izrucenje Ganica.

Danas je pred mojim vratima od stana osvanula posiljka prevelikih dimenzija da se ugura u letterbox. Sastojala se od jedne povece narandzaste torbe, nalik na one kakve prodaju Kinezi u bloku 70 a koriste se, recimo, za nosenje prljavog vesa u perionicu, ili cak za pijacu i slicno. U torbi se nalazilo jedno pisamce, i jedan leaflet.

Evo sadrzaja tog pisma na engleskom:

Kragujevac ponovo biva predmet znatiželje javnosti, ovoga puta po krstu, projektu koji je osmislio gradonačelnik Veroljub Stevanović  i uz saglasnost  Episkopa Šumadijskog Gospodina Jovana. Ova zamisao, sada već projekat, već se  sprovodi, doduše preko reda i ne baš u skladu sa zakonom, ali krst je krst, pa nećemo se valjda kao Srbi i pravoslavci  oko toga sporiti. Jeste da građane niko nije pitao, jeste da je javna nabavka išla pre odluke koja još nije usvojena, jeste da je izdata lokacijska dozvola bez potrebnih  saglasnosti, jeste da se troše budžetske pare, ali će biti i donatora koji će verovatno  izvoditi radove na krstu, pa će se već nekako uklopiti......Ćute partije, ćute odbornici, ćute poslanici, ćute Ministarstva, ćute Putevi Srbije,ćute inspekcijske službe, ćuti Uprava za javne nabavke...samo još građani glasaju na portalu www.sumadijapress.co.rs ali anonimno. Za svaki slučaj!

Autor fotografije: Vladimir Krzalić

PRESS pita Đilasa: Po čemu biste voleli da vas pamte sugrađani?

Đilas odgovara:

Ja sam pravi Beograđanin, a to znači veoma ambiciozan čovek. Zato mi neće biti dovoljno to što znam da će Beograd posle 40 godina dobiti ne jedan nego dva mosta. Želim da me Beograđani pamte kao „jednog od nas", koji je celog sebe dao da Beograd postane prava evropska metropola - grad u kome se kvalitetno živi, koji neguje svoju davnu istoriju, ali i stvara novu, koji se ponosi i svojim građevinama, ali i svojim ljudima, neguje kulturu, stvara sportske šampione i predstavlja omiljenu turističku i privrednu destinaciju. Izazovi vremena ne smeju da spreče Beograđane da Beogradu dokazuju koliko ga vole. A svi znamo da se ljubav dokazuje.

Grupa građana pita, ali Đilas ne odgovara:

Zašto su posečeni zdravi platani u Bulevaru?

gost autor: adar

da ne poverujete,večeras prvi put sa nama:

   Kakvo je ovo vreme? R E VE M! Kao magarac što tvrdoglavo stoji i ni makac dok mu neko ne objasni, što reče Siniša Pavić, „Kakva je prednost vas praznoglavaca nad nama punoglavcima?“

I šta sad?

Srušiše i Lokija. Eto, nekako se sve to skupljalo do danas. Šta stvarno treba da predstavlja cenu tog čina? Ne znam ni sam.

Nisam prisustvovao kada se desilo. Čuo sam da su zablokirali ulicu. Da je jedan čovek povređen. Sve ove informacije su nepotvrđene. Jel iko igde video ikakvu vest?

grupa Paraf 

Pesma je o Željku Milivojeviću, momku koji je 09.03. 83 poginuo u pokušaju da spreči Jermenske teroriste da izvrše atentat na Turskog ambasadora Galipa Balkara u Beogradu.

"Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo u jednom trenutku i sa tri hica usmrtio u grudi Milivojevića. Uspeo je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu." 

Arh. Mihajlo Mitrović

Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:

AleXandar Lambros

Svetska premijera spota "Tužan grad" - Ogi B.