На Копаонику је тренутно "српски Давос". Мислим да вам је толико познато. Али каква је Србија такав је и Давос. Зато и не пратим превише. Да се не нервирам на испразност и да не губим време. Али, кад већ нисам тамо (а да ми се указала прилика отишао бих, скијања ипак никад доста) најефтинији начин (временски најефтинији) је испратити вести на Тањугу. Свакаквих глупости се тамо има прочитати али бар су агенцијски сажвакане и скраћене па некако прође. Оно што ми је привукло пажњу је "објашњење" о цени тзв "зелених картона" које је дао секретар УОС-а, В. Манић:

"Generani sekretar Udruženja osigurača Srbije Vladan Manić je objasnio način na koji se kod nas formira cena zelene karte, koja trenuno iznosi između 2.000 i 3.000 dinara.
"Tačno je da je u većini zemalja EU cena zelene karte ukalkulisana u osnovno osiguranje u saobraćaju i kupac polise nema mogućnost da bira hoće li da kupi zelenu kartu ili ne", rekao je on.
Onog trenutka kada je kupio polisu osiguranja kupac je kupio i zelenu kartu a hoće li on uzeti obrazac ili ne to zavisi da li negde putuje, objasnio je Manić.
Kod nas cena zelene karte nije ukalkulisana u osnovnu polisu, dodatno se naplaćuje i uzima je samo onaj kome treba, objasnio je on."

извор: http://tanjug.rs/novosti/119859/velike-perspektivne-razvoja-sektora-osiguranja-.htm

Džoni Fejvorit se seća kada ga je prijatelj vozio u urgentni centar u 1 po ponoći jer je Džoniju pozlilo, a 2 idiota u plavim uniformama, oni postpetooktobarski demokratski kljunovi sa dužim demokratskim pendrecima i većim demokratskim stomacima i mudima veličine kikirikija zaustaviše vozilo i naplatiše kaznu jer smo ušli 5 metara u jednosmernu ulicu. I onda su svinjski odugovlačili pisanje kazne. Džoni Fejvorit se seća i doktora koji ga je slušao s osmehom na licu, misleći da se Džoni nagutao eksera pa mu je zato puls 3 u sekundi. Smeškali se i debeli student i splavaruša

Изненадни пљусак, какве у Будимпешти последњих година ретко виђамо, скратио је моју вечерњу шетњу и приморао ме да се трчећи докопам наткривеног трамвајског стајалишта. Почех да жалим што ми је првомартовска

Beograd je kao otvorena knjiga iz koje se mogu pročitati gradske priče još od nekada, ali se može proniknuti i u ono što sledi. Svaka ulica, zgrada ili neki kvart su poglavlja ili pasusi te knjige gde je zapisano šta tu jeste ili šta je nekad bilo, pa pažljivi čitač, ljubitelj gradske literature, ima priliku da sriče o događajima i promenama koje su mnogi pisci knjige odvajkada zapisivali. A posebno su na ceni oni koji su se trudili da pišu o arhitekturi, jer su arte facti iz te sfere uočljivi, nezaobilazni i dugo traju u gradu. Arhitektonika grada sadrži i emituje informacije o stvaranju gradske matrice i gradskog lika kroz sebe samu u vremenu od kada je grad nastao sve do ovog stanja u sadašnjici.

Toliko puta su glasani isti, to nije slucaj na nasoj listi!

 

 

 

 

 

 

 Uspeli smo, zahvaljujuću svima vama...idemo do kraja, jer, JESTE SVEjeDNO !!!

 

Pozivamo Vas na prikupljanje potpisa za izbornu listu GP ''JESTE SVEjeDNO'' – Igor Brakus. 

BRAKUS ZA GRADONACELNIKA

26. februara 2014.  možete da ostavite svoj potpis podrške na opštini Stari Grad, TC Staklenac, TOP DECK, Makedonska 5, drugi sprat!

 

                                                                      

dan je bio tmuran. a ja u sličnom raspoloženju.  

sipila je neka smrdljiva kiša i prosto nisam znao šta bih sa sobom.

nekoliko minuta sam zverao u prazno.

zatim, svojim tupim pogledom premerio zidove sobe.

nije mi se dopao poster mog omiljenog pisca, zapitah se zašto sam to učinio pre nekoliko meseci, kada sam ga okačio, i da li je on, taj pisac, u mladosti kačio svog omiljenog pisca na zid. da li je, recimo, Bukovski kačio Fantea? teško.  

shvatih da je glupost to što mi nabasalo na um, onda priđoh prozoru da vidim šta se dešava van

February  12th,   memento 3

Nikada nisam bio u sličnoj situaciji – niko od mojih nije bio sklon suicidu, možda po malo depresivni ali to je valjda normalno.

Sestrin muž. On je razmišljao o tome, nije krio, pričao je otvoreno o tome. Sestra ga je izvukla, sada je samo na lekovima koji ga smire kada vrišti u snu. Još uvek je polukonfuzan po pitanju da li je trebalo da ide u Irak ili ne. Mada često kaže da bi opet otišao, patriota je.

U zatvoru nisam razmišljao da se ubijem. Ne vidim razlog, odslužim svoje i idem dalje. Loša karma me neće pratiti

 

Provodim dane u kući

i  kuvam

glancam podove i rernu i frižider

brinem o prljavim sudovima i uflekanim krpama.

 

Postajem dlakava tempirana bomba.

Mirna ruka što meša meso i luk i dodaje vodu

lovorov list i supenu kašiku aleve paprike

( zbog ukusa )

Dok sitno secka krompir i puši dve pakle dnevno.