Zamolili me drugari, pa evo, da vas pozovem - ako ste veceras raspolozeni za malo blues/jazz/rock standarda i ne mrzi vas da prosetate do "Bele Ladje" (ispod Brankovog mosta), mozete da im se pridruzite.

Oni se vabe "Moon Dance" i veceraske sviraju tamo.

Ulaz je "celih" 150 din.

Nadam se da cete se lepo provesti - ja, nazalost, ne postizavam, klinci, skola i tako to, ali delegirala sam Zmua.

„Danas“ neki dan piše o javnoj raspravi u vezi projekta tunela koji treba da spoji Savsku i Dunavsku padinu u Beogradu. Stara ideja, još kad sam bio student neki su o tome pričali. Bilo je na rečenoj raspravi i mišljenja koja nisu sa očekivanim oduševljenjem prihvatili predlog za izgradnju tunela. Uglavnom se govorilo da to nije dobro, taj tunel, jer se kosi sa novom trasom planiranog metroa pa to prvo treba rešiti a onda ako može i tunel. Nuđeno je i rešenje da umesto tunela bude novi most preko Save od Bulevara Nikole Tesle nizvodno od Muzeja Savremene umetnosti do Bulevara vojvode Bojovića i najzad, građani se bune i primedbuju jer će tunel da im ruši kuće. Ličilo je na uobičajenu atmosferu kod takovih situacija ali ovu je obeležio gradski (glavni) urbanista, Izbegavao je da odgovara na pitanja i primedbe

Osećam kako mi noge slabe
a ruke to primaju previše 
ravnodušno.

Postajem 5 sa 5
nepravilno isečen pravougaonik oko pupka.
Mrtva koža.
Duboka raširena zenica
koja upija očigledno
zavaljena na kauču
sa koga je nemoguće ustati.
Tu pored je noćni stolčić
sa čašom vode koju bih rado popio
ali sam lenj i naduvan do te mere
da ću je samo posmatrati neko vreme.

 

 pretumbam sve stvari,

spopadnem ormane i credence,

opljačkam ostave i usput pojedem bombone,

isprevrćem džepove

a novčanika nigde.

 

o, Bože, kažem

o, Bože, uzmi me!

Građevinarstvo u Srbiji je u krizi.

Gradi se po neka malo veća kuća, uglavnom tržni centri, ponegde se završavaju zgrade započete ranije u vreme kad je bilo komotnije graditi, uglavnom su u toku sitne dogradnje i popravke i poneko krečenje a i divlja gradnja je utihnula ne zato što su zadovoljene potrebe u nastanjivanju već ti autentični neimari nemaju više ni za sekundarni materijal.  I onda treba imati na umu da se radi o više desetina hiljada ljudi, delatnika i učesnika u gradnji koji su pogođeni posledicama krize a to su zidari, projektanti, opremaši, proizvođači materijala, naravno i investitori a ima ih još veoma mnogo u ovoj branši pa bi nabrajanje svih moglo izazvati depresiju kod čitaoca.

 ... izgleda da je došla godina i vreme za novu kapitalnu investiciju ... da najzad proširimo ovu baru ...

 

Ne znam da li ste primetili kako neki ljudi pravo, pravdu i moral shvataju veoma selektivno i veoma rastegljivo. Toliko, da od silnog čupanja i vučenja tamo-amo sve tri pobrojane kategorije pretvoriše u karikature, a sa njima i sebe same. Sve to u silnoj želji da doskoče boginji pravde, preoblikuju je po svojoj slici i prilici i malo se poigraju tasovima na njenoj vagi.

Ali,

ŽIVELI

 

podignimo čaše za razuzdanost naših mozgova,

nazdravimo glupostima

recimo živeli problemima dok se pravimo da ne uočavamo njihovu prisutnost,

podignimo čaše za nerad,

nazdravimo odmoru i flaši hladnog piva

što nas održava jakima u ovim toplim danima,

recimo živeli hladu i doviđenja Suncu; iako se danas krijemo

od njegovih zraka, sutra ćemo se moliti za njih