Brizljivo cuvani, prenoseni godinama sa tavana ili iz podruma svake godine pred zimske praznike. Kupovani i birani pazljivo i znao se svaki. Pravljeni od krhkog matarijala i uvek strah da neki ne padne i razbije se u hiljadu komadica koji onda izgube ono zbog cega su tu a to je da sijaju u svoj celini i donose radost pri pogledu na njih. 

Posebna prica su svetiljke, mali lampioni sa svojim magicnim svetlucanjem u polumraku sobe koja odise svecanom atmosferom. Nekada su imali oblik pravih plamena iz svece, sad se to tesko nadje. A jelke svako

Znate li za izraz " Svet je moje dvoriste."Moze se shvatiti na dva nacina, zar ne?

Dvoriste asocira na zagradjen prostor izmedju zgrada, bezbedan i “pod okom”. Samom svojom izdvojenoscu dobija znacenje sveta za sebe gde se odvija zivot nezavisan od pretpostavljene buke ulice koja mora biti negde u  blizini.

Uvek bi u slici  dvorista iz secanja trebalo da se stvori bar jedno usamljeno  drvo, fudbalska lopta koja besomucno udara o zid dok je naizmenicno sutiraju dva decaka, ljuta starija gospodja zbog zvuka udarca

Pevao je Djordje Marjanovic a “djokisti” umirali od srece i pevusili hiljadu puta ovu pesmu. Devojke su zamisljajle  njega da ide ulicom kojom  mirisu lipe i peva za nju, izabranu.

U ulici Kralja Milana, kada Beogradjanka jos nije postojala ni kao ideja, dozivalo se ispod prozora posebnim zvizducima koji su bili kao tajne sifre strogo zatvorenog drustva. Na taj