... i moderna šahovska otvaranja

Malopre, juče valjda, je dal porota negde u Kaliforniji, dal sudija pošto je porota u tamo nekom vremenu odradila svoj deo posla, donela odluku da je za rak jednog čoveka tamo kriv monsantov herbicid RoundUp, sa aktivnom supstancom Glyphosate, i dodelila čoveku odštetu od 289 miliona dolara (ako je neko ikad poželeo da fasuje rak zbog dobre odštete now is the time (ajd, blog je ionako već neko vreme zašao u domen crnog humora)).

Ponekom nestašnom geo-političkom do društveno-medijskom analitičaru bi već ovde bile oproštene uznemiravajuće osećajne niti kako „konspiracioni" teoretičari bede (to su oni što ne veruju novim izjavama proverenih lažova) pa ću ja, onako s kuka, da ispalim i korelaciono-kovarijantnu potencijalno-činjeničnu provokaciju da je nemački Bajer kupio Monsanto pre samo par meseci za preko 60 milijardi dolara.

 red proleće B. i ja pravimo kontrolnu zdravstvenu "generalku". Obično krenemo od KKS, pa biohemija, lipidni status, i dr. jer ja hoću nakon zimskih gastro bahanalija i dijete koja usledi da saznam da li je moj spartanski izbor hrane doneo dobre rezultate. Već dve godine nervira me moj malo povećani holesterol, pa nastojim da ga svedem i "uđem u  normalne vrednosti". Posle bahatog gastro ponašanja i zimskog ignorisanja te užasne i strašne reči -  umerenost, vreme je za izvinjavanje sopstvenom telu.

Ovo su bile reči moje mame.  Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka.  Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može  da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti.

Jako me je iznenadio tekst "Muke po Teodori i glupost večitog savetnika", ne zato što je Jovana Gligorijević sročila paškvilu nabijenu lažima, budalaštinama i demagoškom patetikom, već zato što je taj njen uradak objavljen sa logom Vremena, lista koji je nekada, sećam se kao kroz maglu, bio uljudan i pristojan. Kada upravo na temu kojom se bavi Jovana u Kuriru izađe serijal tekstova ispunjenih debilnim izmišljotinama, a s jedinim ciljem da se izvrši dekapitacija moje malenkosti, to je donekle i razumljivo - revolveraškim tablodima u opisu je delatnosti da vrše harangu, to je jedina svrha njihovog postojanja, ali kada to isto čini Vreme, onda je to pouzdan znak da u Srbiji nešto suštinski nije u redu.

Homo Sapiens je ubedljivo najgluplja i najlakovernija zivotinja, iako se odlikuje najvecom inteligencijom medju faunom koja nastanjuje planetu Zemlju...

Iskustvo koje jedinka doticne vrste stice tokom licnog zivotnog ciklusa, ali i ono koje stice istorijskim nezaboravom dogadjaja u kojima (kao pojedinac) nije direktno ucestvovao pomazu samo toliko da stvore jednu cameru obscuru koja daje privid da sve izgleda kao sto jeste, ali i da nista nije kako zaista jeste. Sve je verno reprodukovano, ali je (da li je?) i naopako... Istorija nam stvara iluziju da covecanstvo kontinualno

 

 

U zemlji prividne rodne ravnopravnosti, nežnosti, boljitka i sreće, silovanje je i dalje tu.

Počevši od škola, kampova, domova za nezbrinutu decu i mesta koja bi trebala da budu svetinje poput crkvi, ona se dešavaju.

Ja ih moćnicima ne mogu nazvati kada nad slabijima od sebe izvršavaju  najgnusnija dela i dobijaju  opravdanja i zaštitu,od nadređenih.

Zatvor je za njih malo, za njih je Pakao večno prebivalište i tu ih neće sačuvati ni titula, ni politika, a kamoli mantija čije god vere bila.

 Dosta je bilo lažnih boljitaka

Tema Nedeljnika odnosi se na izbor ljudi koji su imali uticaj na društvo, u najširem smislu.

Na takvo pitanje odgovor koji se nameće je da su to ljudi iz aktuelne vlasti. Jer oni imaju uticaj na društvo. Njima je, na koncu, posao da imaju i ostvaruju takav uticaj. Njihov uticaj je svakako, iako nekad manje vidljiv, veći od uticaja svih drugih, svih medijski eksponiranih ličnoti sa estrade, i iz rijelitija, koji, takođe, ostvaruju svoj uticaj na društvo, najčešće mimo svoje volje, a svakako bez lične zasluge.

Međutim, meni se čini da se pitanje, iako to nije naglašeno,  odnosi na pojedince koji imaju pozitivan uticaj. E, kod tako formulisanog pitanja dolazimo do problema.

Znam, znam, očekujete izveštaj sa sastanka u Ministarstvu zdravlja, ali pre toga, moram prvo da vam kažem za Druga Lepog. Prosto moram! On je Utisak Krugolinine nedelje!

Elem, ima tome već par dana kako, kao komandant ove ničim izazvane parade, vrbujem po blogu privatnim porukama ko bi se građanskoj inicijativi mogao priključiti u većoj

Ljudi, pa da li je to moguće!? Nakon dvodecenijskog divljanja predatorskog kapitalizma na prostorima bivše Jugoslavije, konačno se jedna vlada osmelila da malo popusti obruče dužničkim robovima. Da im donekle olakša muke od brige, stresa, neprospavanih noći, ponižavajućih osećaja i opakih bolesti koje ih pogađaju zbog nemogućnosti da redovno izmiruju račune i rate bankarskih kredita.

Radi se o hrvatskoj vladi, inače socijaldemokratskoj, čiji je ministar finansija Slavko Linić juče obnarodovao olakšice za prezaduženo građanstvo.

Pre nekoliko dana sam na facebooku videla da se moja prijateljica pridružila grupi Podržite  "Decu leptire". Kako njena kćerka trenira umetničko plivanje, pomislivši da je to naziv njene ekipe, sa osmehnom na licu sam kliknula na link. Osmeh mi se zaledio. Umesto devojčica u bazenu, dočekalo me nešto sasvim drugo, nešto o čemu od tada nikako ne mogu da prestanem da razmišljam.