Drage kengurice, kenguri, blogerke i blogeri,

Evo ima par meseci kako čapras-blogo-divanimo o porodilištima, razmenjujemo informacije o problemima, smišljamo moguća rešenja, padaju ideje, predlozi, sugestije... i dok smo tako bili zabavljeni poslom, nećete verovati, osvojismo nagradu!

Kontaktirali su me iz Marketinške agencije LUNA/TBWA i obavestili da je Građanska

Kao što naslov kaže...

1. Moguća istraga SE o novom gripu

2. Vakcinacija ne teče po planu

3. Preispitaće se potrebe za vakcinama

4. Isporučeno

Gledam ovaj video i osećam se kao Hičkokova plavuša, kojoj je posebno posvetio ovaj "savet". Samo meni. U nedostatku dobrih savetnika u mom životu, ja savete sve češće tražim od pokojnika. Svi ti "savršeni tipovi" su mrtvi. I još uvek su sasvim korisni. Za razliku od većine živih. Ne bih ja ušla u ovu svoju ispovest, ali Hič mi se toliko lično obratio, da nemam izbora. 

Uz pomoć pravog leka, možeš živeti skoro normalan život 

Sledi kratki dokumentarac koji još uvek ne mogu da snimim zato što se odigrava u budućnosti, pa valja sačekati. Važno je da je sve spremno. 

==============================

(na ekranu se smenjuju slike sportista kako bacaju koplje, trče, plivaju, igraju odbojku,

Umrla je Tijana Ognjanović, devojčica za čiji život se, u jednom trenutku, cela Srbija borila. Dete koje je Srbiju podsetilo na to da je život važniji od novca, i da nema tako malih para koje ne bi mogle da budu, u pravom trenutku, velika pomoć. I dok Srbija žali za Tijanom, borbu za život vode roditelji još toliko bolesne dece. Skoro svaki dan se, na društvenim medijima, pojavljuju vapaji i molbe za pomoć. Zajedno sa njima i želje da se taj problem već nekako reši, da država preduzme nešto, da se napravi fond za bolesnu decu, da ako država neće, onda to urade zainteresovani pojedinci. 

U svoj toj silnoj muci, makar i gledanja tuđeg jada, dobro je kada ljudi pokažu da razumeju da nema ničega vrednijeg od života, naročito dečijeg života. Jedino je pitanje - kako? Kako to uraditi? Prosto, jer nema fonda koji bi, pomoću dobrovoljnih priloga, mogao da pokrije potrebe onih kojima je ta pomoć potrebna. Dece je puno, lekovi i operacije su skupi, preskupi, kako naći način da se ne dođe u najtežu moguću situaciju da novca za jednu decu bude, a za drugu kojoj je pomoć ništa manje potrebna - ne. Ko će da odredi kriterijum za davanje novca? (To ko će rukovoditi tim fondom, da ni ne pominjem) Ko će odlučiti i na osnovu čega čiji život spasavati, a čiji ne?

Milan Nikolić

Produženi espreso sa hladnim mlekom, minimum dva puta dnevno, kao po receptu – prepodne i predveče, moja je najdraža obaveza tokom dana. Kad mi baš ne ide, to mi dođe kao epicentar, najdraže i najslađe ukradeno vreme. Danas, kada se neprestano govori o hedonizmu, dužnost mi je to da napomenem. Mada, u mom slučaju je pre reč o eskapizmu. Kafu obično pijem sam, kada nekoga povedem to više nije to, za mene je

Pošto naše zdravstvo nije u nekoj tamo trećoj ligi, već u Ligi šampiona, sasvim je logično, jel', da nam ministar zdravlja zaobiđe lokalne zdravstvene ustanove i šampione, te odluči da probleme sa kičmom reši operacijom u Minhenu.

O sopstvenom trošku, naglašava se.

Šta

To nepriznavanje samo po sebi i ne bi bilo neki preveliki problem kada bi se dotični zakatančio među svoja četiri zida dok

Milan Nikolić

Prostakluk je naš brend. Na prvom mestu. Nije ovo nikakav drugosrbijanski tekst, kako je nekad govorila moja baba - izem ti to sad. U prevodu - koga je briga, u sosu smo do guše. Moj neki utisak je da nemamo više ni viziju oko koje bismo mogli da se delimo, prebrojavamo, oštrimo jezike. Danas imam neku potrebu da govorim o foliranju. To je jako interesantna stvar i, na žalost, veoma prisutna. Šta je foliranje? Projektovanje lažne slike. Kako se bira ta slika? U skladu sa sopstvenim afinitetima, u kontekstu foliranja - u skladu sa sopstvenim željama, frustracijama, nesigurnostima, kompleksima.

Sada je 22. maj 2009. godine.

Gledam i slušam tužnu priču o „lečenju" narkomana u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka kod Novog Pazara.

Reakcije su slične, ovoga puta skoro svi su u Srbiji jedinstveni: strašno, šokantno.

- Ovde kod nas dolaze i teški zločinci, razni robijaši, a ima i dece političara, sudija ili profesora. Mi ih bez sve selekcije primamo, ali nekada su batine jedini način da se izborite sa njima - „recept" je Peranovića (inače po obrazovanju diplomiranog inženjera poljoprivrede), koji tvrdi