I tako se prof. dr Tomica Milosavljević još jednom pokakao po nama...

Ne samo što nam nakon operacije u Nemačkoj nije ponudio izvinjenje, već je podnoseći ostavku smatrao da je sasvim u redu uskratiti nam objašnjenje.

Javnost Srbije?

Ta ajte, molim vas, koji državni funkcioner nju uopšte zarezuje?

Kada javnost zahteva ostavku, on neće da je da, zaklanjajući se iza izgovora da ne želi da beži od problema, već da ih rešava.

Pa ondak sačeka prvu kraću pauzu između dve afere u zdravstvu, pa u sred nje reši da ostavku da, "iz duboko ličnih razloga".

Kojih, majku mu?

Jednom sam razbio glavu. Nisam sam, pomogla mi je ploča sa sanduka za roletnu. I završio sam na Urgentnom, zbog toga što sam krvario u Domu zdravlja a to se, tamošnjem osoblju nije svidelo. Nego, da počnem od početka kako i dolikuje jednoj, makar predizbornoj, priči.

Probudio se kasno, pred podne. Uzeo sam kašičicu meda i komadić jučerašnje pite sa višnjama. Nije skuvao kafu, morao je dugo da putuje autobusom. Popio sam lekove od kojih su većina diuretici i nisam želeo da sebe izlažem riziku da me potera... Dugo nije bio u tom kraju, možda godinama, nije imao predstavu šta se sve u međuvremenu izgradilo, da li postoje šumarci gde bih mogao da se olakšam.

!7 je broj, tako mu je rekla. Ipak sam proverio na internetu, broj je 117. Sišao je kod opštine. Polako, pomažući se štapom odgegao sam se do stajališta i saćekao prvi autobus

Dragi moj ministre,

Muči me nešto još otkad smo se onomad raspričali na okruglom stolu u Batutu, koji ću večno pamtiti po tome što ste obećali da ćete gastroenteorologe da nabijate na kolac. Muči me statistika o maternalnoj smrtnosti, za koju ste me, sirotu, tom prilikom pred svim onim ljudima kritikovali da je ne prikazujem verodostojno na blogu. Rekoste da maternalna smrtnost opada, a ne raste. Pokušah tada da vam objasnim, ama ko će o statistici u sitna crevca pričati na javnom skupu bez power point prezentacije? A moram da dopričam, dragi ministre, ne mogu da ostavim nedorečeno, blagoglagoljivu me majka rodila, moram sve da kažem! A suština je u sledećem: ta statistika o maternalnoj smrtnosti koju su vam poturili da se na nju pozivate jeste jedna velika šarena laža. I blam, ministre moj dragi, blam! Ali, da krenem redom.

Svako živo biće koje se kreće, bilo da je lovac ili plen, bilo da se igra, rekreira ili takmiči, ima potrebu da ubrzava svoje kretanje. Kod životinja koje se kreću po zemlji, na nogama, to brže kretanje zovemo trčanjem, a u stvari predstavlja veću frekvenciju koraka u jedinici vremena. Za razliku od hodanja, ima fazu gde se telo u jednom trenutku nalazu u vazduhu; u bespotpornoj fazi, u fazi leta.

Ako smo u sredu bili na Marsu, juče smo bili na Jupiteru. Posetili smo pedijatrijsku bolnicu Majer, koja ima internacionalni karakter i u njoj se leče i operišu deca iz celog sveta. U njoj je i centar za medjunarodnu saradnju u oblasti medicine, zahvaljujući kojoj smo dr Vajs i ja u studijskoj poseti porodilištima Toskane.

Bolnica izgleda kao jedan veliki vrtić, zabavni park, diznilend... ma, ne znam ni sama kako to da nazovem. A kada mi je dottore rekao da imaju klovnove koji redovno zabavljaju decu i druže se s njima i životinjama, htela sam da padnem u nesvest.

Morao sam da sačekam par dana da mi se stabilizuje sluh pa da proverim ponovo da vidim o čemu se radi. Ništa novo nisam otkrio, ništa ne čujem, tako da sam definitivno izgubio sluh. Ne sasvim ali bar jedan dobar deo. Evo kako se to desilo.

Svima je poznato da se sada za vikend održavalo takmičenje pesme za Evorviziju ili kako su je ovde na blogu krstili za Bregoviziju. Ne znam kakva su druga iskustva da li je dotična i na druge tako uticala (da ogluve) ili ne, ali za mene je definitivno imala poguban efekat. Zašto? Pa zato što polovinu tekstova nisam čuo ni razumeo. Džaba

Gost autor: Aca52ns

Све што су урадили, урадили су срцем за своју отаџбину и своје потомке. То су сматрали дужношћу, а не обавезом. Нису били професионални војници, већ сељаци, извучени из шљивика, од волова, са плодних ораница и винограда. Загинули су као Cпартанци и нису