Супруга и два мала сина Саше Настића (42) и Фондација Буди хуман прикупљају 80.000 евра за хитну трансплантацију јетре.

ИЗАШАО ИЗ КОВИД БОЛНИЦЕ

Меил мог школског друга и сарадника:

 Данас сам после две недеље  инфузија и осталих трансфузија изашао из ковид болнице XY. Чудо светско  је одустало од мене ,  ваљда сам   компликован и неукусан .

 Пред одлазак у болницу одштампао сам нулти примерак књиге и тако  завршио епопеју 

Ako postoji jedan silver lining u celoj ovoj patnji, to je apsolutno neverovatno apsolutno nezaustavljivo zajedništvo nepoznatih ljudi. Još mi je lepše što je to zajedništvo bilo potpuno neplanirano, instinktivno i tako očigledno jedini način da proguramo nesreću. I guramo još.

But still the warmth flows through me
And I sense you know me well
No luck, no golden chances
No mitigating circumstances now
It's only common sense
There are no accidents around here

Ljubav, rad i znanje

Iz grada, zvanog vrata istoka i kapija zapada, privremeno sam se sklonio u vrata Alpa, kako nazivaju Salcburg.

Danas je ovde Uskrs i priroda se posebno pobrinula da „ukrasi" ovaj praznik. Sinoć je padala jesenja kiša, jutro je osvanulo pod snegom, a poslepodnevno sunce iza oblaka nagoveštava proleće.

Grad je u znaku zvuka orgulja, huka vode, cvrkuta lasta i mirisa rascvetalih magnolija. Nema napadnih bilborda, letećih kesa i naruženih fasada.

Ima tako nekih ljudi koji ti se nekad pojave u životu, sasvim slučajno, pa se onda, opet, izgube iz njega, sasvim slučajno, pa se opet pojave, štonobi babe rekle "iznebuha" al' u pravom trenutku.

E, upravo mi se to dogodilo ovih dana. 

Oni koji me prate na FB i Tw znaju da sam, ničim izazvana, zaglavila na operaciji na VMA i da sam danas, hvala na pitanju, došla kući. Ali, ono što nisam pisala, a i sad ću ostaviti ime osobe "tajno", jeste da mi je jedan bivši kolega dva puta spasao galvu - baš vezano za tu operaciju.

Daklem, znam čoveka još iz vremena kad smo zajedno počinjali u Radiju. Radili par godina zajedno, onda se rasuli na različite programe, sretali se povremeno na hodinuku, pozdravljali, ponekad popili kafu u klubu i toliko...

ВИРУС ЖЕЛИ ДА СЕ ШИРИ, ЏОГИРА, ВОДИ ЉУБАВ И ДОПРИНЕСЕ ЕВОЛУЦИЈИ

 Микроби су највећи убица људског рода у историји. Као такви, они су и пресудно обликовали људску историју. Нису то били некакви Кир, Константин, Карло, Фридрих, Петар, Милош, Александар и други организми које називамо „Великим“.

Били су то – микроорганизми.

Evo par slika sa gradilišta na kojem trenutno radim. Radovi su u punom jeku, a prizori kao iz neke sf distopije.

 Moja prva asocijacija na te slike bila je film Brazil.

Narod kaže: Nijedno zlo (nesreća, bolest i ostala sranja) ne ide samo! Narečeni narod je nebitan ali u izreci ima istine. Svako od vas to može da potvrdi. Zašto je to tako, zašto je to postalo aksiom, na to pitanje niko nema odgovor ili ako ima, onda se to svede na prazno lupetanje kafanskopijačnofilozofskog tipa. Živa, živcata je istina da, za razliku od sreće (maksimum devet sati, kad se sve sabere, u prosečnom životu) koja ima neki svoj zamumuljeni način pojavljivanja, zlo uvek ide praćeno gorim, nikad samo!

Mož' ti disati