Odem ja kod "onog"doktora, kod koga Srbi nikad ne idu.

   Ja:  Doktore nešto me muči, mislim onako psihički.
   Doktor :  Šta to?

poznata je Latinska izreka: U zdravom telu zdrav je i duh (razum, pamet). Prethodila joj je grčka izreka: Νοῦς ὑγιὴς ἐν σώματι ὑγιεῖ,  istog značenja, koja se pripisuje Talesu.

U jednom sinoćnjem filmu čiji početak nisam gledao pa ne znam ni naslov, u kratkom intermecu između dešavanja, na zatamnjenom ekranu bi se pojavljivale rečenice koje su na neki način sugerisale buduće događaje. Zapamtio sam ovu: Zdrav razum i nije baš tako zdrav.

Ne treba zapuštati sopstveno telo, preko je potrebno fiskulturirati se a opet, pade mi na pamet lik koji je izmislio i propagirao džoging, pa riknuo u pedesetim godinama zdravog mu života.

Postoje ljudi koji jedu samo da bi utolili glad. A postoje i oni drugi koji uživaju u hrani. Prvi bi pojeli i masnu dasku od klozeta. Drugi znaju kako da taj nagon artikulišu, da svojim nepcima priušte radost.

Nisam znao. Šta to nisam znao? Znao sam da ne znam ali nisam znao šta ne znam? A kako sam znao da ne znam ako nisam znao šta ne znam? Pile u kučine! I znao sam i nisam znao, nisam znao i znao sam. Ne, nije to ono Sokratovo Što više znam, shvatam koliko toga ne znam, ovo što nisam znao, je bilo nekakvog drugačijeg sastava i sočinenija. Znao sam da je prisutno u mojoj mentalnoj nutrini ali nisam znao šta je to što ne znam.

Mučilo me neko vreme, ustvari dugo, često mi ne dozvoljavajući uronjavanje u san, oči mi kao fildžani, prevrći se i obrći po

Blato i glib u koje smo se (ili su nas) uvaljali, pa ni makac zbog poplava gluposti, neznanja i primitivizma, primoravaju nas najpre da ustanemo u što većem broju, a onda na načinimo prvi korak. Bolje reći, tri koraka ka normalnoj i slobodnoj Srbiji:

1. korak - Donošenje i primena Zakona o otvaranju tajnih dosijea i Zakona o lustraciji.
Novi zakon o lustraciji bio bi dopuna starog zakona, važećeg od 2003. do 2013. godine, ali na našu nesreću nikada primenjenog.
Dakle, novi zakon bi „pokrio" i proteklih 13 godina, period u kome je

Elem, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja, dr Predrag Kon, kaže da "nije

Pre par meseci je na blogu objavljena priča-apel (Cole: Život je negde drugde) o  Andreji, iz Kragujevca, kome je potrebna transplantacija jetre.

Andreja je operisan početkom leta i u utorak su se vratili iz Italije. Na pitanje: „Kako je Andreja?", Dragana mi je samo rekla: „Videćeš, nećeš ga prepoznati."

Život ipak nije negde drugde, već je ovde i sada... šta da vam kažem, osim - hvala što ste podržali ovo.

 
Iako su me razni ljudi iz mog najbližeg okruženja savetovali da se ne uključujem u

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se