I odosmo mi na Gardu, jezero severno od Verone, pod obroncima Alpa, hram jedrenja gde je Stvarateljka (ako tako mozemo da nazovemo splet okolnosti koje su dovele do postojanja svega) izdigla planine na dve hiljade metara nadmorske visine bas negde oko severne polovice jezera, ostavila ravnicu da ide sve do mora i Venecije na jugu, a temperaturu vode podesila na konstantnih 19 celzijusa u letnjim mesecima tako sto je dubinu jezera namestila izmedju 300 i 400 metara. Elem, kada je suncano vreme, do podneva se planine usijaju, topao vazduh pocne velikom brzinom da se dize u nebesa, a hladan vazduh

... u doba Covida

 

Igrom slučaja ja nešto pažljivije pratim samo Covid19 u UK sada. Za vreme prvog talasa sam čitao skoro sve na šta sam nailazio.

U UK nema drugog talasa - npr u Londonu ga baš nema, dok u ostacima zemlje imamo "tail-ends". Virus je, po svemu sudeći, ulgavnom jedno-sezonski.

Subotnje izdanje emisije "Mućni glavom" (12. oktobar 2013.) odisalo je angažovanom poezijom.

Gost u studiju bio je gospodin Duško Lesendrić, pesnik, koji mi je u posveti svoje knjige prvenca "Stihom protiv ludila" napisao:

"DA DOBRO POBEDI ZLO! Postoje i neki drugi rudari u Kolubari."

Srbija troši 250 evra po glavi stanovnika na zdravstvo, dok Engleska troši 3500 funti, a Amerika čak 7000 dolara. Kad gledate samo brojke pomislićete da SAD ima najbolji a Srbija najgori sistem zdravstvene zaštite. Pa, nije to baš tako jer nije sve u parama. Holandija troši manje od Nemačke po glavi stanovnika na zdravstvo pa ipak ima bolji sistem zdravstvene zaštite prema istraživanju koje je sprovela institucija Evro-zdravstvo.

No, novac jeste važan i ima ih koji tvrde da je srpski zdravstveni sistem pristojan za zemlju sa takvim društvenim dohotkom ali da nije onako dobar kakav je bio u Jugoslaviji. Međutim, u ovom momentu zemlja teško može povećati iznos koji izdvaja za zdravstvo. Tih 260 evra po glavi stanovnika iznosi čak 11 odsto društvenog dohotka što Srbija jedva da može da izdrži.

Dakle, svi se ovde bave sastavljanjem fudbalske reprezentacije mada nisam siguran da znaju šta u timu radi polutka a čemu služi levi half. Ni ja nisam sasvim siguran oko te semantike fudbalske i vokabulara ali to i nije važno jer to umanjeno poznavanje dođe kao neka nacionalna identifikacija za prepoznavanje, eto i pola dužnosnika takođe brka razne pozicije iz svoje nadležnosti pa se tako ministar kulture zgrane kad sazna da za filmsku produkciju susedno ministarstvo nije odredilo neke pare, ama bilo kakve, iz razloga što je on bio sanjiv to jutro kad se delilo pa nije na vreme tražio i zvocao.

I ja ću po toj šemi da se uključim u akciju „pričam li pričam ... tek da ne ćutim mada pojma nemam“ i to po pitanju Genetski Modifikovane Hrane (GMH) iako ne bih baš mogao da objasnim šta je tu problem ako me neko iznenada pita.

Razne pouke i zakljucci se kriju za onog ko ume da cita.

Pogledajte:

"Okej imam 6 nedelje gipsa i ko zna koliko nedelja rehabilitacije, daj da spasim ako mogu neki dan."

Bacio sam se na čitanje da vidim koliko prosečno traje oporavak, kakve su prognoze, kakva je verovatnoća da ću opet moći da se bavim sportom. Gledao sam šta se dešava u svetu, kako se odvija oporavak drugih ljudi sa povredom poput moje. Kako to rade vrhunski sportisti u poznim sportskim godinama...

Nadam se da moje iskustvo sa pokidanom ahilovom tetivom neće nikome trebati u životu ali ako je zatrebalo nadam se da ćete naći barem neku korisnu informaciju kako da nešto uradite ili kako da ne uradite. Moj utisak je da sam ja izvukao iz veoma komplikovane povrede maksimum. barem za sada. Ako se, ne daj bože, iskida opet, pisaću opet.

Da li ste ikada razmisljali o tome u kakvom psiho-fizickom stanju ce vas sacekati kraj ove price sa koronom?

(Ovaj tekst je originalno napisan u retkim trenucima ocaja autora kada se, gle cuda, jos jedno obecavajuce englesko prolece, pretvorilo u konstantne padavine. To se desilo nedelju dana pre nego sto su Srbiju pogodile katastrofalne kise i poplave, i uopste nema nikakve veze sa tim dogadjajima. Medjutim, u tim uslovima, logicno je bilo da tekst bude stavljen na lager te stoga nije bio objavljen. However, iako nije proslo bogznakoliko vremena od kada se vremenska (jasno ne i zivotna) situacija stabilizovala, odluka je pala da ga sada ipak stavim na blog. Vreme (u oba svoja znacenja) jeste vreme,

Postoji jedan suptilni, ali verovatno krucijalni razlog zasto nikad, u drustveno-ekonomskom smislu, na ovoj planeti nece biti bolje. Jedan razlog koji sam po sebi ne izgleda tako veliki i znacajan, ali koji odnosi prevagu oko dve jakosno identicne stvari sto dovodi do toga da se svaki pokusaj promene neumitno transformise u jedan te isti status quo. A taj status quo je da desnica vlada, da levica strada, i da je 99% ljudi na planeti mentalno anestezirano, a da nisu toga ni svesni.

Naravno, mislim na "novu (?) levu kriticku misao", kojoj se mnogi dive, kojom su mnogi opcinjeni, koja je