Ova država je mogla da uhvati i isporuči ratne zločince, regionalizuje državu i da da punu autonomiju Vojvodini, da smanji birokratiju, sistemski oteža korupciju i/ili da pošalje signal da nismo ovde baš svi potpuno ludi i da shvatamo da je Kosovo Kosovsko a ne Srbijansko
ali nije učinila ništa od toga; ona privrženost evropskom putu dokazuje zabranom pušenja.

Ova država je mogla da osetljivu društvenu ravnotežu poremeti tako što će pomagati pametnije i uspešnije a ne štetu glupljih i neuspešnijih; da je poremeti hvatajući se u koštac sa potpuno neadekvatnim obrazovanjem a na štetu primitivizma, neznanja i nacionalne zatucanosti; da da prednost onima koji se više trude a ne onima koji bolje podmazuju; jednom rečju, da napadne tradicionalne odnose dajući vetar u leđa pozitivnoj selekciji i elementarnoj pravdi, da učini sve ono na šta narod ovdašnji navikao nije ali želi a ona
a ona je tu složenu i osetljivu društvenu ravnotežu poremetila tako što je podržala nepušače otvoreno a na štetu pušača - jer, da se ne lažemo, to su (uz časne izuzetke) dva ljudska plemena zaraćena skoro baš kao muškarci i žene

Ovo su bile reči moje mame.  Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka.  Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može  da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti.

Roditeljstvo je jedan od ekstremnijih sportova, u odnosu na koji akrobatsko skakanje padobranom ili bacanje sa mosta u ambis stilom jo-joa predstavlja igranje šaha u vakumu, a Indijana Džons je penzioner u poseti banji...Ali ako se nađe dobra duša i glas razuma ravan pričasepostojećem bogu, da vam otkrije tajnu nesmrzavanja bebe u julu ili vam pomogne da zbog bebećeg ojeda ipak sklopite noću oči, možda vam otkrije i da deca kad su gladna ipak jedu, kako se smiruje temperatura konkurentna Etni, a treći zubi ni zaposlenima u cirkusu ne rastu, e onda taj božji glas, spreman da se javi i pomogne svih 37 sati koliko traje roditeljski dan treba čuvati i sačuvati. Nema para kojima se može izmeriti roditeljska zahvalnost. Zahvalnost budućnosti da ni ne pominjem. A, takav glas je upravo HALO BEBA, koja bi mogla da nestane zbog onoga čime se ni reč "dete" ne može meriti, zbog - para.

Nema šta mnogo da se kaže.

Mora da ima ko da pomogne.

Crnog.  Ako kažu da vam prodaju crni, lažu.

Kad mi je letos najdraža kuma pomenula da je prijatelj-pekar savetovao da prestane da kupuje crni hleb jer je obojena varijanta belog, pomislila sam da je možda u pitanju ta jedna pekara u Beogradu i zaboravila njen savet već sledećeg jutra kad sam ipak, jelte, za decu kupila onaj zdraviji, crni.  Onda pre par dana naletim na Politikin članak i izjavu načelnih u Ministarstvu poljoprivrede da se brašno tipa 1100 od kojeg se pravi crni hleb

UVODNA NAPOMENA: Nisu potrebne ni preporuke ni komentari več - AKCIJA!

Dobra vest:
Mala pančevka Zvezdana Jurica, obolela od užasne i smrtonosne Batenove bolesti, vidno se oporavlja već nakon prvog tretmana matičnim ćelijama u bolinici Tiantan Puhua International Hospital u Pekingu.
- Zvezdana ponovo počinje da govori! Ne izgovara još reči, ali pokušava nešto da kaže i zvuči

Svrab u preponama je uobičajen naziv za gljivičnu infekciju u predelu prepona izazvanu kandidom, čije je stručno ime tinea cruris. Ako ste muškarac, verovatno ste ga imali bar jednom u životu. I žene mogu da dobiju svrab u preponama, iako je gljivica različita, simptomi su isti.
Muškarci i žene koji se jako znoje, gojazni su ili imaju više kožnih nabora dge se koža trlja o kožu naročito su podložni

Poštovani čitaoci mojih tekstova

Moj problem je u najmanju ruku specifičan i nadam se da će vas zainteresovati. Uzdam se u vašu radoznalost i zanimanje za neobično, neuobičajeno i van klišea.

Imam pamćenje kao slon, ali! Ili ipak? Svejedno! U razmeri1% prema 99% postoje reči koje izgovorim ili ih čujem, upotrebim ih na pravi i jedini način, udenem ih baš tamo gde treba ali kada bi me neko pitao da objasnim

Na fotografijama nije intervenisano, a nastale su u četvrtak 21. oktobra na ušću Topčiderske reke u Savu, uz donji špic Ade Ciganlije. Prethodnog dana, voda je bila – ljubičasta. 

Koliko mi je poznato, nikakav izveštaj o tome nije stigao do javnosti, niti su se nadležni tim povodom oglasili. Nisu primetili?

«...Cigarete su rđave. Upravo zato su dobre, ne dobre, ne lepe, već uzvišene.»
Ričard Klajn

Ovih dana, kao uspehe ili kao potvrdu nekih civilizacijskih napredaka, slušamo da su na ovom ili onom mestu zabranili pušenje. Poslednja zabrana pušenja u nekoj instituciji koja je izazvala pažnju je zabrana pušenja u Skupštini Srbije. Vest o toj zabrani praćena je samohvalisanjem raznih državnih službenika koji su navodili da je kod njih to urađeno još otoič. Čitajući imena i sećajući se druženja sa tim ljudima samo sam potvrdio staro pravilo da