Iza kulisa teatra apsurda:

NIN

REALITY DEATH SHOW, '90

Beograd -- Nekadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović ocenio je u intervjuu nedeljniku NIN da su Slobodan Milošević i Mirjana Marković svojom nesrećom povukli u propast ceo narod.

"Za Miloševićev krah najviše

  Još onomad kada nas je februarski sneg zatrpavao, preseče me nešto iz čista mira preko leđa, onako stravično.

  Sve nadajući se da će proći samo od sebe odvalim beli dan do poden u krevetu. Onda se setim supice pa hajd polako do kuhinje....a tamooo!!!!

  Kroz sve prozore (bez zavesa) blješti onaj sneg oči izbija, ne mogu da se pravim da ga ne vidim. Zavirim na ulicu, svi trotoari uredno očišćeni, samo kod mene narod gazi sneg do kolena. Ne gine mi lopata puta 20 metara dužine puta 2 metra širine trotoara...nema šanse sa ovim leđima.

 Sažalim

Danas je pred mojim vratima od stana osvanula posiljka prevelikih dimenzija da se ugura u letterbox. Sastojala se od jedne povece narandzaste torbe, nalik na one kakve prodaju Kinezi u bloku 70 a koriste se, recimo, za nosenje prljavog vesa u perionicu, ili cak za pijacu i slicno. U torbi se nalazilo jedno pisamce, i jedan leaflet.

Evo sadrzaja tog pisma na engleskom:

Morao sam da sačekam par dana da mi se stabilizuje sluh pa da proverim ponovo da vidim o čemu se radi. Ništa novo nisam otkrio, ništa ne čujem, tako da sam definitivno izgubio sluh. Ne sasvim ali bar jedan dobar deo. Evo kako se to desilo.

Svima je poznato da se sada za vikend održavalo takmičenje pesme za Evorviziju ili kako su je ovde na blogu krstili za Bregoviziju. Ne znam kakva su druga iskustva da li je dotična i na druge tako uticala (da ogluve) ili ne, ali za mene je definitivno imala poguban efekat. Zašto? Pa zato što polovinu tekstova nisam čuo ni razumeo. Džaba

There are times when we accumulate so much information a subject that it must needs burst forth and splat onto the page like squashed blueberry. The following is not a public service announcement or message. It is just overspill.

Draga Branka,

Duže vreme pratim Vaš blog, a samim tim i Vaš rad, i moram priznati da sam zadivljena Vašom hrabrošću, ali mnogo više upornošću i srčanošću sa kojom se borite. 

Ono što me je navelo da Vam napišem ovaj mail je Vaš tekst "Kako se RZZO potkrada, nadležni žmure, a majke gladuju". Možda će se u prvi mah nekom i učiniti da ova moja priča nema veze sa Vašim tekstom, ali ja sam ubeđena da

 Član 28 Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru

Na osnovu kojih informacija roditelj treba da donese odluku o tome da li će dati saglasnost za bilo koju hiruršku intervenciju na svom detetu? 

Treba li svako od nas, na dan dobijanja Izvoda iz matične knjige rodjenih za svoje dete, da obezbedi i neki sertifikat o posedovanju osnovnih znanja iz pedijatrije

Upravo sam razgovarala s prim. dr Nadom Todorović, načelnicom neonatologije u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Imaju veliki problem, mole za pomoć. Ne mogu da nabave nove pelene i benkice za bebe, a stare više liče na pocepane krpe nego na pelene i benkice. Obraćali su se raznim potencijalnim donatorima. Bezuspešno. Svetska ekonomska kriza.

Ponudila sam da objavim apel na blogu, i prim. dr Todorović je to oberučke prihvatila. Najbolje bi bilo da se javi neka kompanija, naravno. Ali kako su svi uplašeni od Babarobe SEKE, ne možemo biti sigurni da će se to stvarno i desiti. Stoga sam pitala da li bi bilo u redu da mi, kao pojedinci, kupimo svako po 10 do 20 pelena, pa im to dostavimo? Prim. dr Todorović kaže da bi to bilo odlično. Štaviše, kaže da su problem nedostatka benkica do sada uglavnom rešavali tako što su majke koje su se tu porodile, odvajale benkice nakon što ih bebe prerastu, pa ih dostavljale porodilištu. Ne trebaju njima novci, kaže. Trebaju im PELENE i BENKICE. Hitno. Dogorelo do nokata.

...Tacnije, moderator-volonter.

Sa moje strane, mislim da je stvar karaktera ili neke licne etike. Kad neko pise o mojoj oblasti stvari koje zbunjuju narod i izazivaju kolektivnu sumnju i paniku, ja se osecam prozvano, neki put cak i poimence jesam od strane drugih blogera, da dam svoje misljenje o tome. Tako se sinoc i jutros npr. desilo da sam provela 2 sata pisuci na tudjem blogu, pokusavajuci ljudima da objasnim da, iako postoje mnoge finansijske mlaverzacije u zdravstvenoj politici, niko ne pokusava da ih otruje insulinom. Desavalo se to i ranije: na blogu o “blagodetima” pusenja,

 PSIHOLOŠKI PROFIL MOBERA (III)

    Moberi su, u suštini, osobe koje vlastite frustracije i negativan stav prema sopstvenom životu pokušavaju da kompenzuju verbalnom, psihološkom a ne retko i fizičkom agresijom, koju ispoljavaju prema onima koji imaju nešto za šta su sami uskraćeni ─ uglavnom u domenu privatnog života kao što su: sređen život, sretan brak, stabilna porodica, ugled u društvu... Ljubomora i zavist osobine su kojima su moberi bolesno opsednuti. Pritvorni i licemerni prema svim autoritetima, vlastiti nedostatak samopoštovanja oni prikrivaju iživljavanjem i ponižavanjima sebi podređenih. Moberi su osobe koje ne veruju nikome. Oni su u stalnom strahu, usled čega u svakome i svemu vide opasnost i pretnju. Uglavnom, reč je o veoma usamljenim osobama ─ zbog čega i uobičavaju da se kreću u čoporu. Moberi najčešće pate od kompleksa da su drugi (to posebno važi za žrtve koje izabiraju za svoja iživljavanja) talentovaniji i inteligentniji od njih ─ što uglavnom i jeste istina, usled čega im opsesija postaje upravo to da iste: blate, šikaniraju, ponižavaju, uskraćuju im poslove, informacije i prilike u kojima bi ova "strašna istina" izašla na videlo: Moralni zlostavljači su perverzne osobe koje stvaraju nejasne situacije, odbijaju odgovornost, iskorišćavaju naivnost žrtve, parazitiraju na njenoj vitalnosti i primenjuju bezbroj drugih finesa - da bi vas uništili i stekli ugled i moć na vaš račun, da bi vladali i prikrili svoju nesposobnost, u prvom redu nesposobnost da išta osećaju, ističe dr. Vesna Baltazarević.