AleXandar Lambros

Ok, kontam. Budem, naravno, primoran da izrazim puno razumevanje i delimično slaganje - zaista se ne bih žalio da je plata tri puta veća nego što jeste (1.200 evra ukoliko ste srećni da imate pun fond časova). Ali, na moje zaprepašćenje tek ova izjava izazove erupciju negodovanja i komentara. Šta ja, za boga miloga, umišljam? I znam li ja uopšte šta sve ljudi rade i za koje pare?

-Tata, šta je to Jugoslavija?

Sedam i kusur godina se pripremam kako ću da odgovorim na neka pitanja koja će neminovno da uslede :koliko je to bezbroj,kako sam izašao iz stomaka, zašto Marko kaže da njegov tata ima dve piše...Sve sam mogao da predvidim , ali ovo nisam mogao ni da sanjam.

- Hm, ovaaaj... što ne pitaš mamu , vidiš da perem sudove. Ona ima vremena jer je baš završila zamenu svećica i produvavanje dizne.

- Ma ona

Ne mogu više da podnesem vesti.

Pre neki dan se moja Princeza, po ko zna koji put, nešto sporečkala sa najboljom joj drugaricom, i onda je, vrlo odlučno, došla sa zahtevom iz naslova.

Znam da će to mnogima zazvučati čudno - hoće dete pošto-poto da se vrati u tamo neku divlju Afriku, ali, ima ona svoje razloge.

No, da se ne pravim ja mnogo pametna - evo spiska zamerki moje Princeze.

1. Tamo sam imala kuću sa dvorištem!

2. Tamo nisam morala da pišem domaće ni da menjam smenu!

3. Tamo nisam razmišljala šta da obučem za školu!

4. Tamo su u školi deca ćutala na času!

5. Tamo su deca pristojnija!

6. Tamo je TV imala zanimljiviji program. Nije bilo glupih političkih emisija i grozne muzike!

7. Tamo me niko nije smarao!

...GI Majka Hrabrost!

„Nikad ne reci - nikad!" je zlatno pravilo na koje se često poziva u razgovorima, ali malo ko istinski primenjuje u praksi sve dok ga stvarnost ne osvesti i ne suoči sa svim izgovorenim životnim „nikad".

Udruženje RODITELJ u nedelju 18.07.2010. u 18 h na Zemunskom keju (Letnja pozornica kod restorana Venecija) organizuje performans pod nazivom ZViZ (Zlostavljanje, Viktimizacija i Zanemarivanje dece ili Zagrli Voli i Zaštiti).