Piše mi moj blogodrugar Stari na kraju bloga o opraštanju:

 

 

''I kako objasniti zadribandama da su moja deca dokle god sam živ.''

 

...............i natera me da kopam po računaru.

Znam da sam nekad nešto pisala kao moj intimni proglas roditeljima – ne mojim, nego onako... Volim ja to, kao, kada bi mene neko pitao i saslušao - ja bih to ovako:  

Roditeljima! 

Dragi roditelji, ne štedite lepe reči za sopstvenu decu! Ne

„Sve prave Ljude upropastila je Žena“ – Charles Bukowski

Ovaj tekst kreiralo je – ni ne znajući za to – nekoliko komentatorki i komentatora.
Znam da se neće ljutiti što sam ovo postavio. Naprotiv.
Mislim da će biti zabavno, pogledajte :

1.„Moje intimno mišljenje je samo da jednostavno poznajem mnogo više....srčanih žena nego muškaraca“

2.„..ali

   Mali prilog priči "Kuda ide naše društvo / školstvo / roditelji / deca "

   Branka Blek Rouz šamarala dete 

   ...i, treba li ova vest baš ovako da bude naslovljena ? 

   Treba li suditi ovoj ženi? Prekršajna? Ok? Možda krivična, ipak - striptizeta je u pitanju ?

    Šta će biti sa malim siledžijom koji je, jadan, dobio po tintari ? 

    

Ne znam zašto imam potrebu da stavim na blog deo jedne sasvim lične beleške koju sam danas napravila. Danas smo moj mlađi sin i ja bili na groblju. Nikola ima četiri godine. Krenula sam sa njim opušteno, već smo bili na groblju. 

Ali nikada nismo bili sami i on ranije ništa nije pitao. Na trenutke sam se osećala kao đak koji je nespreman došao u školu.  Pitanja su počela još