Jednom davno, Jugoslavija se izdvajala među zemljama centralne i istočne Evrope po tome što je imala prilično profesionalne javne službe nasuprot „političkoj birokratiji" koja je dominirala u nekadašnjem „istočnom bloku". Deset godina teške politizacije društva devedesetih godina prošlog veka uništilo je dobar deo te prednosti. Tada je nastala politizovana administracija, ispraznih sposobnosti. Ona se nadovezala na demotivisane i razočarane profesore, doktore, medicinske sestre i ostale profesionalce u javnoj službi.

U prvoj polovini prošle dekade došlo je do pokušaja modernizacije javnog sektora.

999x697

Мене интересује шта блогери мисле: шта би требао плави кит да каже? ;) 

Извињавам се за техничке проблеме, надам се да су бар слике у attachment-у видљиве сад. 

Има

 U aktuelnoj izbornoj kampanji, sami po sebi su se nametnuli prioriteti kao što su oživljavanje privrede, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno,pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo.

Upravo po tim pitanjima karakteristično je prosipanje ogromnih količina socijalne demagogije kako bi obezbedili što veći broj glasova.

Kada bi  verovali izbornim obećanjima i marketinškim trikovima naših političkih stranaka, ispalo bi da su sve one samo frakcije jednog velikog socijaldemokratskog pokreta koji se bori za oživljavanje privrede, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu.

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Inače, od 89 registrovanih političkih stranaka 48 njih okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije, druge su nacionalno-demokratske, demokratske, narodne, liberalne,  a svega ih je 9 sa

socijaldemokratskim/socijalističkim prefiksom:

Imam jednog prijatelja, daleko je od Srbije, koji mi je više puta skrenuo pažnju: „Ja taj rast BDP-a i te parametre ne bih uzimao tako ozbiljno“. Twist in my sobriety.

Potom je Mijat Lakićević napravio blog baš na tu temu. Blog počinje scenom premijera koji, dok deli ćevape novinarima, obećava raketni let od četiri odsto BDP-a u narednoj godini.

I sve se prilično lepo složilo. Brojke nisu iluzija. Te parametre prihvatamo da bismo mogli posle da merimo premijerovu uspešnost. Ali sa brojevima oprezno, jer su podložni vrlo

Ako se ozbiljnije analizira period od petooktobarskih promena do danas nije teško doći do zaključka da su sve stranke više vodile računa o sebi nego o državi. Umesto da rešavaju probleme oni su ih sklanjali pod tepih, vodeći računa prvenstveno o sopstvenim i interesima svojih stranaka i stranačkih kadrova.Svako ima svoj odgovor i interpretaciju  o tome zašto smo tu gde jesmo, a nismo tamo gde smo trebali i očekivali da budemo,  tamo gde su nam obećavali.

Uprvao to je ključni razlog zašto nam treba sveopšti preokret, mnogo ozbiljniji i širi od onoga što  predlaže LDP. Svaki preokret koji nam obećavaju i koji će tek u izbornoj kampanji obećavati, a koji nije fokusiran na reforme ekonomskog i političkog sistema ostaće na nivou floskula i obmana bez obzira na zaklanjanje iza evropskih integracija, Kosova i drugih krupnih nacionalnih pitanja „koja ćemo baš mi rešiti“.Ako Srbija propada i nastavi da propada neće joj više pomoći ni biti važni ni EU ni Kosovo, niti će pomoći velike nacionalne parole.

Dakle, narodu treba reći istinu i o ekonomiji . O tome uporno već duže vreme govori profesor Miodrag Zec, ali ga očito oni koji odlučuju, a kojima je dobro, ne slušaju.

Što se naroda tiče, bolje je slušati šta govori Zec nego šta mu govore lukave lisice- stranački lideri i političari.

Recimo da Naprednjaci i Sledbenici više odgovara našem shvatanju tih pojmova od originalno objašnjenih u Adaptor - Innovator Theory od Michael Kirton-a. Adaptors – Sledbenici su pojedinci koji u svom okruženju većinom slede, neki bi rekli imitiraju, ustaljenu poslovnu praksu, i uopšte vladaju se po društveno-kulturnom modelu matične organizacije. Innovators, u našem slučaju Naprednjaci, su pojedinci koji kreativno reaguju u svom radnom okruženju i nastoje da probleme, a vrlo često i ustaljene poslovne procese, reše kreativno i van opštepoznate matrice preduzeća. Nije toliko bitna komponenta inovativnosti, kako sugeriše taj pojam u originalu (iako je prisutna), više se radi o osobama koje lako (lakše od sledbenika) prihvataju novotarije bilo da se radi o poslovnom procesu, tehnologijama, novim otkrićima, itd. Pravih pronalazača je svakako višestruko više u grupi Naprednjaka nego kod Sledbenika.

Bojkot je česta situacija u kojoj se nađu oni kojima je posao da naprave promene u nekoj organizaciji uvećavanjem produktivnost i efikasnost. Nekada promene poboljšaju trenutnu likvidnost prilagođavanjem preduzeća novonastaloj tržišnoj realnosti ili obezbede dugoročniji opstanak i rast prilagođenjem široj ekonomskoj okolini.

Da je nešto loše, a često je tako u mnogim preduzećima, brzo se razglasi unutar samog preduzeća a i šire. Šta uraditi u tom slučaju je diskutabilno ali neophodnost promena postaje sve očiglednija daljim propadanjem.

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.

U noći između 3. i 4. oktobra 2011. godine nepoznate osobe ispisale su fasade Kulturnog centra REX i susedne zgrade grafitima mržnje i nasilja. Poruke koje su ispisane na fasadi direkno su upućene protiv LGBT populacije i sadrže sledeći tekst: "SMRT PEDERIMA" i "SEKTAŠI", a fasada zgrade pored REXa ispisana je grafitom: "KO HOĆE U DUPE DOBIĆE PO PIČKI".

Želimo da podsetimo da ovo nije usamljen slučaj vandalizma i nasilničkih pretnji upućenih kulturnim institucijama i mestima koja promovišu elementarne humanističke vrednosti, kritičko umetničko stvaralaštvo i društveni aktivizam.