Uvek se nadjem zatecena lokalnom kulturom komunikacije kad dolazim u „Majcicu“. Tako je bilo i pre neki dan kad sam samo htela da popijem casu vode u JATovom avionu na liniji Cirih-Beograd. Iskusna, starija stjuardesa me je pitala, posto je procenila da nema tako dobre kreme protiv bora i da sam sigurno dovoljno mladja od nje: „Izvoli, sta bi ti htela? “. „Za pocetak jedno Vi, a onda casu vode, molim Vas.”

Sta tek biva kad coveku treba nesto vise, a vremena ima manje? Kao na primer u lekarskoj ordinaciji ili u  bolnici…

U nasem narodu, ova pojava se

Kada su došli po banane

Neki dan pročitah : 2027 godine u Srbiji će vozovi "juriti" 160 i slovima stošeset kilometara na čas.

Naučen da čitam megalomasnke planove koje prosipaju kao u svinjski alov, ovi današnji "novinari" pomislih, eto neko se opametio pa počinje da kol'ko tol'ko piše i istinu. Na prigodnoj sliki prljava, umašćena električna lok (od milja) matora dama iz doba Diktature omraženog Schlossera, zasigurno ne ona od onih Veljošarančićevi Kapitalki iz slovenačkog butika.

Naravno ova bomba od srećne vesti kad je polapah, onako na brzinu s'nogu pokaza mi,

The Serbian prime minister told AmCham this last week, so it MUST be true. Maybe the post-crisis period started on that morning and I was just too sleepy to notice.

Up until recently, we had only been in the POST-TRANSITION. We would use the word post-transition because it would indicate that there is still a little clutter lying around in the corners from the transition period. In fact, until it is all clear up, we might say that we are actually still in the transition but we have been so many years in transit that post-transition feels better. Maybe this is the pre-post-transition. Likewise the crisis. Pre-post-pre-crisis.

 
Za razliku od mnogih drugih mojih tekstova u ovom unapred priznajem da je ispunjen dosadom.
Kada se obratio narodu pred parlamentom koji je tog dana goreo novo-izabrani predsednik SR Jugoslavije poželeo je građanima da žive u dosadnoj zemlji. Obećanje nije održao, i čini se da je sve učinio da tako ne bude narednih godina, barem onih godina kojih je vršio vlast (možda i zato što u maloj zemlji možete ‘'vući'' autonomne poteze samo u meri u kojoj oni imaju auto-remetilački element; naravno po sopstvenu državu).
Kada je mislio na dosadnu zemlju verovatno da

izgleda da se nismo razumeli

Tri dana pre nego što mu je istekao mandat na funkciji šefa Federalnih rezervi, Benu Bernenkiju je američki Senat (sa 70 glasova za i 30 protiv) ukazao poverenje da tu funkciju obavlja i u naredne četiri godine.

Potvrda novog Bernankijevog mandata usledila je nakon žestoke kampanje podrške Obamine administracije, ali i sa Vol Strita, što je vrlo jednostavno saopštio i senator Kris Dod, predsedavajući

Kome god je svejedno što je Srbija ostala bez Kosova taj nema srca, ali ko god misli da će ga vratiti nema pameti. Pošto je izgubljeno ono što se nije znalo sačuvati , krajnje je vreme da se sačuva ono što još nije izgubljeno. To je moguće samo u neposrednim pregovorima Beograda i Prištine i dobro je što se oni najavljuju, a još bolje što iza njih stoji EU i UN i još bolje što je Srbija  napustila politiku konfrontacije sa EU i nastupila sa onom zajedničkom rezolucijom. O štetnosti inaćenja sa Evropom pisao sam još u januaru 2008., a o EULEX- u oktobru iste godine. .).

Konačno se shvatilo da  kosovsko pitanje mora da se rešava kao srpsko-albansko i evropsko,a ne rusko-američko. Prema tome treba biti optimista  pa i u problemu videti priliku, a ne samo probleme u svakoj prilici.

Bez obzira šta ko mislio, sviđalo mu se ili ne, ali odluka predsednika Tadića da nađe zajednički stav sa EU je hrabra, mudra i pametna a bilo bi još pametnije da je to bilo ranije.

Dobro je što se shvatilo da bi  najveći gubitak, veći čak i od gubitka Kosova, bio ako Srbija u borbi protiv nezavisnosti Kosova , žrtvuje sopstvenu nezavisnost, svoj evrposki put i svoju poziciju u regionu.

Odavno ne slušam domaće medije onolikoj meri kako sam to radio nekada. Internet, pa onda mi lepše da slušam nešto što je nedostupnije. Govorim o radiju, kao svojoj prvoj ljubavi.

U Hrvatskoj što-šta aktuelno, a cele godine se priča o turizmu: I mislim da cela Hrvartska i živi za turizam. Znate kako to biva, radio stanice u turističkim mestima emituju samo ili gotovo samo opuštajuću muziku, voditelji i voditeljke su im vedro raspoloženi. To sam video i u nekim mestima u Srbiji gde očekuju turiste i od turista žive. Čak i zagrebačke radio stanice, dakle grad koji