UPDATE 

Ludilo od Vučićeve i Krstićeve matematike: zbog neophodnih mera štednje, plate u javnom sektoru, koje su veće za 30 odsto od plata u privatnom sektoru, biće smanjene za 20 i 25 odsto i to samo na na one iznose koji prelaze 60 odnosno 100 hiljada dinara. U prevodu: ako plata nekog zaposlenog u javnom sektoru iznosi 62 hiljade dinara, biće oporezovano samo 2000 dinara, pa će tako plata umesto 62 hiljade ubuduće iznositi 61.600 dinara. To znači da "reformatori" sa univerziteta Šešelj/Jejl nameravaju da nas "oporave" tako što će nas i dalje držati u minusu, proizvodnjom novog deficita i novim zaduživanjima. Fenomenalno! Genijalno poput slogana "štedite kupujući".

Iako su ga rukovodioci oblasti pokušavali da odvrate, nudeći mu da poseti neku novu fabriku, Putin je obišao fabriku cementa ,uz komentar – «kakvo ste đubrište ovde napravili.»

«Ne možete me ubediti da ste uradili sve što je moguće da olakšate život stanovnicima Pikaljova»- rekao je Putin gubernatoru Serđukovu.

Putin je održao sastanak sa rukovodiocima oblasti, grada i fabrika, uz napomenu da je namerno došao da bi   «naterao autore svega ovoga, da dođu i svojim očima vide posledice svojih ambicija, neprofesionalizma ili prostačke alavosti «

«Autore», od kojih je glavni bio Oleg Deripaska,da su «skidali šlag sa torte a sve ostalo puštali da propadne- iz tri fabrike koje su bile povezane jedinstvenim tehnološkim procesom izvučena je najrentabilnija, ona koja je proizvodila cement i sodu, prekinut je proizvodni lanac, narušena zajednička infrastruktura, ostavili su jedni druge bez sirovina...». Dalje je rekao da problemi u Pikaljovu nisu vezani za svetsku ekonomsku krizu, već su počeli kad je fabrika podeljena.

Kada je Deripaska počeo da objašnjava uzroke takvog ponašanja, Putin mu je pružio ugovor kojim se garantuje obnavljanje rada preduzeća i rekao:» Ne vidim ovde vaš potpis, dođite i potpišite.» Deripaska je prišao i potpisao.

«A sada mi vratite penkalo»-  rekao je Putin.

Putin se potom obratio prisutnima:» Radnicima se moraju isplatiti lični dohoci, rok –danas.Mora se uspostaviti jedinstven proizvodni kompleks. Ako vi ne uspete da se dogovorite za tri meseca, to će biti urađeno bez vas. Srećno»

Stanovnicima Pikaljova sinoć je stigla plata,

Gost autor Sentinel 26

Evropska unija je najveća regionalna organizacija na planeti ,veoma ozbiljna i složena organizacija koja ima  stvarnu moć. Čine je 27 zemalja, 3,9 miliona  Km², oko 486 miliona gradjana, kao jedinstvena po teritoriji na 7-om mestu, a po stanovništvu na trećem mjestu u svijetu.

Priče o  skorom ili kasnijem raspadu EU nemaju nikakvog realnog osnova i ostaće samo nečiji prošli ili sadašnji pusti snovi i budući deo opusa terazijske “naučne” discipline poznate pod imenom babologija.

Dakle, umjesto kukanja i moljakanja za protekciju (a radi opstanka na vlasti ) bolje je odmah prionuti na posao sa reformama,  koje su veoma obimne i teške.

Gradjanima saopštiti “cijelu” istinu bez uljepšavanja.

Sastavni dio toga je i da se građani edukuju o EU, njenim institucijama i funkcionisanju, umesto da im se serviraju ideološke floskule o tome kako će namu EU teći med i mlijeko ili kako će nas EU porobiti i eksploatisati. Svakako treba građanima reći i da je EU do sada u Srbiju uložila  dve milijarde evra bespovratne pomoći (od ukupno 4,5 milijarde evra međunarodne pomoći) i najavila još 1 milijardu evra za narednih pet godina.

Dakle – idemo redom.

 

Ili, što neko reče: „Nikad ne dozvoli da dobra kriza propadne uzalud". Jer, teško je uopšte i zamisliti da neko u vremenima kada se većina bori za život, ili bar za puko preživljavanje, razmišlja o tome kako da se obogati. Ali, brojevi neumitno (da ne kažem eonima) govore suprotno. Doduše, za slučaj najvećeg ikada do sada zabeleženog transfera bogatstva ne treba kopati preterano daleko u prošlost, jer, to se dešava upravo sada. 

Tokom duge istorije prema Kosovo su se svi ponašali kao prema zemlji Hananskoj. Svedoci smo kako sada svi , ne samo Srbi nego i Albanci, sa velikim žarom govore  o svojoj svetoj zemlji, mada je vrlo diskutabilno koliko je tu mnogo više otetog, prokletog i ukletog nego svetog.Najnovija zbivanja oko Kosova ,po ko zna koji put, izazvala su euforiju “kosovarenja.”

Skoro svi političari, stranke, javne ličnosti, patriote po profesiji, mediji, a i građani opet se busaju u grudi junačke i patriotske “Kosova je Srbija” i  “ ne damo Kosovo”, a slična i još euforičnija situacija je kod Albanaca na Kosovu. Kod nas je u tome, pored SRS,  naročito glasna, jasna i gromoglasna jedna stranka, nekoliko NGO patriotske provinijencije i tzv. javnih ličnosti.. Oni nas uporno ubeđuju kao da se nalazimo u vremenu pre 1912.godine, da treba konačno valjano rešiti pitanje “svete srpske zemlje”, jer  niko, od Pašića, kralja Aleksandra, Tita, Rankovića, Miloševića, Đinđića i Tadića nije to znao ni hteo, pogotovo ovi današnji koji ne slušaju mudre glave iz jedne domaćinskie srpske stranke, koju neki skraćeno zovu DSS .

 

Toma hoće referendum, Voja kaže da je to neustavno.

 

Још када сам био сасма мали, моји старији су ми често говорили:
„Е, мој сине, шта год да се деси, жута раса ће једног дана владати светом."

После сам видео да то пише и у неким пророчанствима прозорљивих припадника мога народа, али не бих о томе овде. 

Додуше, моји старији су ми исто тако као сасвим малом показивали како су они за време Другог светског рата одговарали на питање ко ће победити у сукобу који је трајао око њих.

Наиме, исекли би јабуку попречке на пола и онда показивали једно другом онај средишњи део са семенкама јабуке који изгледа као звезда петокрака.

 

Мислим, то су радили када су уопште и имали јабуке за клопу... Знате већ, рат је, беда, неимаштина, једе се проја од пиљевине и носе се ципеле са дрвеним ђоном... 

 

Први пут сам почео озбиљно да размишљам на тему пензије. Изгледа чудно да је то дошло тек са 37 година, али је уствари логично да је то дошло тек сад кад сам почео да уплаћујем озбиљније суме у фонд. Потпуно свестан колико сам досад из разних фондова и буџета добијао, прихватам обавезу и част без трунке задршке, али како год да гледам на све то пензија као институција изгледа као реликт прошлости од којег ја, сва је прилика, нећу имати ништа, јер ће дотад већ сигурно бити успостављен неки нови друштвени договор. Ако је мени и мојој генерацији то било очигледно мање-више још пре почетка радног века, ранијим генерацијама није и многи су узалуд пројектовали свој живот и планове везане за ту врсту обавезне штедње и солидарног осигурања од неизвесности коју старење носи са собом, и сад се прилагођавају суровој реалности свако на свој начин. Та прича не може да се прича без освртања на тренутне демографске пројекције и њихове импликације. То је најгушће посејано минско поље у политици које (мудро) избегавају сви који се њоме активно баве, а тема је више него битна.

 

Kad sam se pre nekoliko godina vratio u Srbiju da pokrenem firmu u zapadnom vlasništvu, pokušao sam da je od početka postavim na nekim principima koji važe na Zapadu. Naravno da se na kraju sve svodi na pare i profit, ali postoje razni načini da se firmom upravlja da bi se do profita došlo. I razni načini, nivoi i obuhvatnost kontrole. 

Gotovo dvadeset godina radio sam za zapadne firme, sasvim ozbiljne, a dobar deo tog vremena proveo

 

Sticajem letnjih, uzavrelih okolnosti, poklopila su se dva, na prvi pogled, nepovezana događaja: hrabar, "baraćevski" tekst guvernera NBS Dejana Šoškića o korupciji kao GLAVNOM uzroku velike nezaposlenosti, tj. ekonomske bede, i BUS-PLUS kampanja novog načina ulaska u vozila gradskog prevoza.

Autorski tekst profesora Šoškića u dnevnom listu "Politika" je stručan, relevantan presek ekonomske situacije u Srbiji nakon dve decenije besomučne pljačke i otimačine.