Beograđani često kažu da im je veoma teško i da pate, osećaju duševne boli kad se ruše stare zgrade ili čak i neki kvartovi i kada se tamo, umesto onog šte beše nekada građeno, niču nove kuće i menja se lik naviknute urbane matrice. Vračara, na primer, mada i sa drugim krajevima po gradu nije drugačije. Nostalgija progovara i racionalni razlozi su tada u drugom planu ili se uopšte ne pominju jer i kad racionalno krene da razlaže detalje i sve što se tom prilikom razmatra mogu ponekad da budu ubedljiviji od nostalgije a koju ipak osećaju samo starosedeoci, ovi novi klinci to ne razumeju i njihovi predlošci za nostalgiju su sasvim drugačiji. Građani imaju utisak da se prošlost, događaji koji su nešto značili u predhodnom vremenu, koji su se desili baš tu a bili su važni za njihove živote, rušenjem i uklanjanjem zgrade, promenom izgleda grada, zauvek briše, a samim tim i njihovo sećanje ili oni sami jer su bili učesnici događaja koji se tu zbio. Naravno, zaboravljaju da je matrica grada ili kvarta u kome su odrasli samo pre manje od jednog veka bila poljana ili naselje seoskog tipa, pa je uznapredovalo a što učiniše njihovi pretci.

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Kalendar koji se trenutno koristi na većem delu planete ima niz imperfektnosti koji su posledica istorijskog legata te male spremnosti da se izvrše znatnije promene. Naime, dužina sedmice i meseci su arbitrarno postavljene, za razliku od godine i dana koje su prirodno determinisane, što po automatizmu stvara problem. Svakako, ne bi ni bilo dobro da broj dana za koliko Mesec obiđe oko zemlje (29,5) bude jednak dužini meseca (koji bi naizmenično imao 29 i 30 dana). To bi stvorilo višak od 9 ili 10 dana, te bi onda imali problem koji su drevni Mesopotamci rešavali uvođenjem trinaestog meseca svake četvrte ili pete godine (koje su posle počeli smatrati baksuznim).

 

Posmatrajući kao Francuz sadašnju ekonomsku situaciju u Srbiji, setio sam se francuske istorije iz 1917. godine, najgoreg trenutka Prvog svetskog rata. Situacija je bila dramatična, činilo se da ništa što elita učini ne popravlja stvari, stanovništvo nije videlo svetlo na kraju tunela. Kako se Francuska izvukla iz tih nezgoda?

Iz teških izazova izrodilo se „sveto jedinstvo" (L'union sacrée) - sloga svih delova društva oko ključnih ciljeva i dogovor da će svako morati nešto da žrtvuje i da će male (a ponekad i velike) političke razlike morati da

Juče je Želvoz poslao dopis medijima u kome piše:

Svih pet reprezentativnih sindikata Želvoza poslali su dopis premijeru, prvom potpredsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, u kojem su naveli da poslovodstvo ne opravdava dobijena sredstva Fonda za razvoj, nenamenski troše dobijeni novac, bez plana angažuju zaposlene, kao i da je potpisanim sporazumom izigralo poverenje radnika.

U 2012. inflacija je dostigla 12,2%, dok je depresijacija srpske monete prema evru iznosila tačno 8%. Kako stvari stoje sredinom januara 2013, kurs bi mogao biti relativno stabilan tokom cele godine, dok bi rast potrošačkih cena (CPI) optimistično mogao biti 7% (u decembru, međugodišnje). 

Krajem 2000, kada je na vlast došla peto-oktobarska elita dinar je vredeo duplo više nego sada. Tada se evro kupovao za 58 dinara (tačnije rečeno nemačka marka se plaćala 30 dinara), da bi danas jedan evro vredeo oko 112 ili 113 dinara. U isto vreme ukupne cene u Srbiji su utrostručene, dok je rast cena u evrozoni iznosio nešto manje od 30%.

Zamislite da ste vlasnik kafane. Poznate i velike kafane u koju dolazi puno ljudi i koji tu ostavljaju puno para. Zamislite sada da treba da angažujete nekog da vam pruži neku uslugu, recimo nek vam to bude izrada web sajta kompanije ili recimo programiranje softvera za obradu narudžbi ili nečeg tako već sličnog. Recimo da znate da taj posao mogu da vam završe dvojica programera, neka se recimo zovu Mika i Laza, a da vi sad treba da odlučite kog ćete angažovati. Recimo na primer da vam Mika za taj posao traži 100 dinara, a Laza 110. I recimo da ste sigurni da će obojica podjednako kvalitetno obaviti posao. Kog ćete angažovati?

Biti inovator, izumitelj, pronalazač... u Srbiji, ili bolje reći bacač kamena u ovoj baruštini od uvenulih ideja i osujećenih prodora duha, posebna je vrsta prokletstva. Nositi krst DRUGAČIJEG ne podrazumeva samo nelagodnost, nego i stalnu izloženost podozrivosti. Ili kako je to lepo opisala Isidora Sekulić: "Nisu mi dozvoljavali da budem svoja ni pametna, stalno su u onome što sam činila tražili nešto tuđe, napabirčeno."

"Ako se situacija na Krimu zaoštri, SAD napašće Rusiju, izjavio je šef Združenog štaba armije SAD general Martin Dempsi, javlja ruska Pravda."

Ako nije spinovano (a moguce da jeste, jer nema takve izjave na Indipendentu, Gardijanu, NY ili LA Timesu), moze samo da znaci da, u nedostatku dovoljne podrske lokalnog krupnog kapitala, ukrajinskim fasistima i njihovim marionetama (jer su sada Jacenjuk i ostali "umerenjaci" prakticno taoci ukrajinskih fasista, ali u tome zaista nisu ostavljeni na cedilu, svojom nevoljnoscu i nesposobnoscu da npr. zalegnu za postovanje dogovora od 21.

Verujem da smo svi još u osnovnoj školi učili o životnom ciklusu i putu od kolevke do groba. Odnosno da ciklus počinje ekstrakcijom resursa (kolevka), a nakon faze korišćenja sledi faza odlaganja (grob). Nemački hemičar Michael Braungart i američki arhitekta William McDonough izdali su 2002. knjigu pod nazivom "Cradle