Вест је да ће нешто мање од 800 километара пруга највероватније бити избачено из саобраћаја. Рез је заиста импозантан, бројка пара уши и очи, амигдала варничи и наређује да се сва крв слије у део мозга задужен за тражење кривца, али одатле стижу само опречне информације. Није то чудно, јер кривца заиста и нема, остао је сакривен негде између суштине и форме, као и много пута досад.
Често чујем колегe и пријатељe у Србији да причaju о пензијама и давањима из система социјалне заштите, попут накнада за време породиљског одсуства и боловања - то су углавном приче које говоре о систему који је прекривен велом тајне. У њима се као ликови појављују анонимни јавни службеници који издају (или пак не, како им се
Nisu naši vrhunski sportisti baš toliki socijalni slučajevi kako to neki vole da predstavljaju.
Odmah na početku, da se ogradim od bilo kakvih političkih tumačenja ovog teksta; baviću se isključivo činjenicama.
Isto tako, želim da iskažem ogromno poštovanje prema svim sportistima i njihovim trenerima; i sam sam u vrhunskom sportu dve trećine života i znam kako žive. Oni su primer koje treba svako od nas da sledi; primer kako se isključivo napornim radom i odricanjem može doći do svetskih visina.
Doduše ima rešenje - zahteva malo truda, ali praksa nije nepoznata akademskoj zajednici... Da praksu ozvaničimo, uvedemo u legalne tokove, kako i dolikuje uređenom društvu.
Profesor/nastavnik/učitelj, na svom prvom času potpiše udžbenik, učeniku, i ne da mu ocenu ukoliko na kraju godine na uvid ne donese originalno potpisan udžbenik. Time se izbegava svako snalaženje, podržava se suština sistema (obrazovanje je roba - mora da se plati) izdavači sretno trjaju ruke, a sistem isporučuje papir (suštinu) samo onome ko plati.
Ne sumnjam da bi prosvetna zajednica
Некако је чудно ово лето у Србији. Шпекулације око датума формирања владе подсетило нас је на чувену драму „Чекајући Годоа". Наравно, разлика је у томе да смо ми дочекали владу док Годо никада не дође.
Али време чекања је идеално за размишљања о разним темама и погодно да се ради нешто несвакидашње. Ја сам га искористио
Početkom leta grejala me, jedno vreme, estetika komunizma. Ali ne ova srpska, hardcore varijanta nego sam se pitala: kako to zaista izgleda s bezbedne distance? I tako sam se, u potrazi za tim materijalnim ostacima, zatekla, par dana u Pragu.
Na prvi pogled, od istočnog bloka, kamen na kamenu nije ostao. Mase turista dolaze da gledaju mostove, katedrale i cele ulice iz 12-og, 15-og, 17-og veka. Tu su restorani, pivnice, prodavnice, kafići, poslastičarnice. Sve je skockano da zadovolji svaku turističku potrebu. Šta tu može da se ne dopada?
Ali, kad se čovek izmakne malo
Kod frizera Kize često srećem jednog zgubidana, ne znam mu ime, svi ga zovemo Čupa. To je čovek od 30 i kusur godina bez ikakve formalne i praktične kvalifikacije. Godinama krade bogu dane. Na tom, neobično lepom licu, vidiš da su ponestale ideje, ako ih je ikad i bilo.
Uglavnom, Čupu, sa takvom reputacijom često vidjam s metlom u ruci kako čisti ispred salona. Ili šiša živu ogradu. Ponekad opere nekoj mušteriji kosu. Jutros sam ga zatekla kako „gazdi“ čuva parking mesto.
Za te sitne dobrovoljne gestove, Čupa dobije i neku sitnu kintu.
Politički je korektno izgovarati tople ljudske reči o izbeglicama. I stvarno, kad čovek pogleda genezu izbegličkih patnji (ko je tu, kome i za šta kriv), pojačani sentimenti su logični i razumljivi.
Овај текст је наставак дискусије на теми изнетој на Сунце прошлог лета у овим текстовима КЛИК и КЛИК.
Шта смо тада имали: једну моју радикалну идеју о драстичном унапређењу пољопривреде и суштинско преоријентисање Света на соларну енергију, те друштвено-економске имликације такве трансформације. Из дискусије која је уследила смо научили много тога о економским, техничким и технолошким изазовима који би стојали на путу, али ништа што би суштински оборило ту идеју или понудило бољу алтернативу.
Шта се у међувремену дешавало?
Као прво уметник наслика позадину па ево наше: ово је већ девети месец за редом како се бележе рекордне температуре за период од годину дана. Не мора ништа да значи, али је прилично занимљив тренд у контексту ове приче.
Као друго, цена нафте је наставила да пада и отишла испод 30 долара, а постало је јасно да ће цена остати на ниском нивоу дуже време, да није само обарање руку Саудијаца и Амера поводом удела на тржишту и завртање руке Русији. Инвестиције у обновљиве изворе енергије су претекле инвестиције у фосилна горива по први пут. Продаја хибриних и електричних аутомобила је почела да опада, највероватније јер су под условима јефтине нафте конвенционална возила на бензин поново постала веома примамљива.