Panafrički pokret protivi se vojnim intervencijama ali ne meša uzroke i posledice

Prepričan intervju profesora Horacija Kembela (Horace Kempbell) sa Sirakuza Univerziteta na Democracy Now, poznatoj američkoj nezavisnoj novinarskoj Internet platformi. Da bi objasnio aktuelnu situaciju u Nigeru, Sahelu i celoj Zapadnoj Africi široj publici, profesor mora „da nacrta" elementarne ekonomske-istorijske procese i odnose kolonijalizma, neokolonijalizma i militarizma u Zapadnoj ali i celoj Africi, koji su obično slabo poznati, relativizovani a najčešće ignorisani

Izložba "Lavirint 90-ih", prostor Miljenko Dereta  

Ono što je uopšte poznato, nije zbog toga što je poznato takođe i saznato...

(G.F.W. Hegel, Fenomenologija duha)

Večite devedesete dobile su i svoj muzej. Trenutno se nalazi se u lavirintu. U lavirintu, za razliku od maze-a, nema mnogo izbora, mnogo traganja i otkrivanja a pogotovu nema izbora oko cilja ulaska u lavirint i izlaska iz lavirinta. Cilj je dolazak do njegovog centra a izlazi se na istom mestu gde se ulazi. Put do centra i natrag do izlaza/ulaza

Izgleda da su za marketare svih boja i uzrasta stigla neka bolja i berićetnija vremena. Jer konačno je, po svoj prilici, došao kraj svim onim bezličnim ispitivanjima javnog mnjenja, prelistavanjima hiljada krajnje neinspirativnih anketnih listića, beskrajnim preturanjima po terabajtima korisničkih podataka skupljenih po društvenim mrežama i reklamnim banerima rasutim po internetu, ili, daleko bilo, organizaciji neretko prilično neinformativnih fokus grupa. Naime, klasičan marekting izgleda da već uveliko ustupa mesto jednoj potpuno novoj disciplini - neuromarketingu. 

SCO završen. Iran primljen, mnogi u redu, dok ...

... u post-scriptum maniru i Turska izražava želju da se pridruži (sitna modalna šalica: neko vreme je SCO, iz milošte, nazivan „Azijski NATO". Naš-domaći NATO nema formalne klauzule na temu većine višestrukih udruživanja, al lahki Erdogan je na putu za Vašington. Ovo nije baš small deal pošto su ga uvek nasmejani najbolji prijatelji s one strane okeana pokušali skratiti za glavu onomad kad je, jelte, postao blago neposlušan (nema nagrade za one što znaju ko ga je spasio).

Vreme je interesantno, kolektivni zapad i dalje mamuza mrtvog konja u pokušaju da zadrži hegemoniju, koju je već neko vreme izgubio, ali to u kvantnom svetu nije uvek očigledno, posebno ako se ne posmatra sa petoro urokljivih očiju (aluzija na „..The Five Eyes (FVEY) is an intelligence alliance comprising Australia, Canada, New Zealand, the United Kingdom, and the United States..." pa njihovo da-samo-australija-skucka-nešto-nuklearnih-podmornica trudbeneštvo).

                  Zadovoljstvo mi je da ugostim našu blogokoleginicu Kristinu, neumornog borca protiv najrazličitijih problema u našem društvu.

                 Skorašnji protesti radnika Zastave, ups, Fijata, prošli bi za mene nezapaženo da se slučajno tata nije obreo na Novom Beogradu i zapao u gužvu. Tako sam saznala da su došli do Beograda.

                Nekako sam se sa početkom leta već navikla na te proteste malinara, čeličane Smederevo u nekim sekvencama i naravno fabrike za automobile u Kragujevcu.

Ransomware - prevencija i šta uraditi ako vas ta nevolja ipak "snađe". Već se desilo mnogima i desiće se mnogima u budućnosti. Budite oprezni i spremni.

Šta je to ransomware? To je zlonamerni softver koji vam zaključa računar, šifruje sve (programe i podatke) i ne da vam da ga koristite dok ne platite otkup. A moguće ni nakon što platite. I još vam priprete da će sve vaše podatke sa računara javno objaviti.

Stop ransomware

Kako da se zaštitite i da vodite računa da vam se to ne desi i šta da radite ako vam se ipak desi? Ovo je kombinacija dva posta koja sam objavio na LinkedInu.

Čitajte dalje.

Sada kada smo konačno uzeli sve(t) u svoje tradicionalno krvave ruke, došlo je vreme da makar pokušamo da govorimo istinu i samo istinu. „Makar". Eto, tako to zvuči kad se mi namerimo da govorimo istinu istine radi. A opet, kao i svaka biljna ili životinjska vrsta pred izumiranjem spremni smo na sve, pa i na istinu samo radi istine, bez ikakve koristi. Makar tako sebi delujemo, malograđanin uvek ima o sebi bolje mišljenje od onog koje drugi imaju o njemu.

Za stotinak godina, kad sa svojim pričama iz nepričave pretpostavljeno nestanemo sa namučenog lica zemlje, možda će