-'De si neradniče , pitam ga , kao uozbiljen, dok obojica otkopčavamo šliceve.

U ono vreme postojali su proletarijat, koji je prerastao u radničku klasu, poštena inteligencija i nedodirljivi političari. A sad imamo masu proletera, radničke klase skoro da i nema, inteligencija odavno nije više poštena, političari su i dalje nedodirljivi. Čekaj... Neko fali. Neko nema alibi. To su tajkuni, ili kako ih sve češće nazivamo, vladari iz senke. To je novonastali društveni soj, koji mahom živi od nedostatka dokaza, pri tom kontrolišući 95 odsto bogatstva. 

 

Umereno moderna, mlada, i prijatne spoljašnosti, su neke od osobina koje njeni prijatelji i kolege primećuju. Ali ono što je vrlo bitno za samu Emiliju nije vidljivo na prvi pogled...

Širom planete strah od gubitka posla preuzima prvo mesto na listi strahova, a doskorašnji sasvim normalan strah od smrti je potisnut na drugo mesto. Mnogi solidni radnici danas gube posao zbog loše ekonomske situacije, i opšteg trenda brzog smanjenja troškova koji se načešće izvodi kroz otpuštanje zaposlenih. Emilija strahuje da je ona možda jedna od onih koji će uskoro smanjiti troškove u njenoj organizaciji.

 

Zamislite ovakvu scenu. Pijaca u nekom gradu u Srbiji. Pijačni dan, gužva, kupaca ko pleve ali slabo kupuju. Prodavaca isto kao i kupaca ima  ko pleve ali slabo šta prodaju. Svega ima na pijaci, i voća i povrća, i našeg i uvezenog, i prirodnog i in vitro (znate kako se gaji na vodi i dodaju mu se hranljive materije, kao infuzija pu, pu, pui, daleko bilo). Ima i jaja i sira i kajmaka i očišćenih pilića - šta da vam pričam. Ko nije bio ne vredi mu pričati, a ko je bio džaba pišem.
A seljacima potreban svaki dinar. Ko hleb. Sve bi uradili da zarade neki dinar. Logično,

Kako bi izgledala ekonomski utemeljena diskusija o tome da li ili ne prodati Telekom Srbije? Sve što smo do sada slušali sa obe strane argumenta je: zlatna koka, dvojnici, cene će porasti, ko još prodaje dok je kriza, kupuje NATO, ko će naterati kupca da investira, potrebne su veće investicije ...

Kako se procenjuje vrednost kompanije?

Evropa se ovih dana upinje da pronađe način da Grčku vrati sa ivice bankrota, a da pritom ne prekrši pravila zacrtana tokom stvaranja evrozone. Nemci, od kojih se očekuje da otplate najveći deo grčkog duga, ljutito se pitaju zašto neki Hans, koji je celog života dirinčio kao mrav, sad mora da otplati dug cvrčka Jorgosa, koji je za to vreme leškario na plaži, a jedini napor je ulagao u falsifikovanje godišnjih izveštaja da prikrije stvarno stanje svog budžeta.

Postoji jednostavno, elegantno i praktično rešenje, koje doduše zahteva malo političke hrabrosti, ali bi moglo

Uvek sam smatrao da ljudi nikada nisu bili pošteniji i da je nekada čovek čoveku bio vuk. Još preciznije, smatram da su ljudi nesebičniji i pošteniji danas nego što su bili pre jedne ili dve generacije. Polazio sam od toga da je razvoj ljudske civilizacije sličan odrastanju čoveka i da dobre osobine dolaze sve više do izražaja. Smatram da smo mi bolji od naših dedova i da će naši potomci biti bolji, odnosno pošteniji i manje sebični od nas (naravno, ne smatram sebičnost isključivo lošom osobinom, jer da je nije bilo homo sapiens bi još uvek bio u pećinama paleolita).

Na

Ode guverner. Iz ličnih razloga. Ko je lud da bude deo ovakve ekipe i nosi odgovornost svih perpetuum mobile projekata u poslednjih godinu dana iz kuhinje najstručnijeg od stručnih, koji su kuliminirali najnovijim subvencionisanjem potrošačkih i gotovinskih kredita. Potpuno su izgubili kompas.

Još da ode i ministarka finansija, pa da procvetamo. I ugasimo svetlo.

Izgleda da je navažniji projekat naše vlade da sipa novac u džepove banaka. Od subvencionisanih stambenih kredita, do subvencionisanih kredita za likvidnost (koji pomažu prezaduženim firmama raznih vrlih bizmismena

AleXandar Lambros

Pre par godina bio sam u gostima kod prijatelja Grka. Elitni deo Atine, stan s pogledom na more, prostran, lep i sređen, ukratko, luksuzan po svim merilima. Kada mi je zatrebalo kupatilo, ušao sam u prostoriju veličine dnevne sobe kakvu imam kod kuće, mermernog poda i s kadom dovoljno velikom da se u njoj bez problema organizuje foam party. Razumećete onda moje iznenađenje kada sam na belom mermeru oko umivaonika ugledao uredno poređane sve same srpske kozmetičke proizvode - od paste za zube, preko sapuna, šampona, kupke ....