Ili: kako smo Rok Zvezda, Nataša Drakulić i ja završili u istoj hotelskoj sobi?

 

Pre tri zime moja prijateljica Nataša, koju bezrezervno obožavam, bila je nepokolebljivo zaljubljena u Rok Zvezdu. Slušale smo ga nekad davno u gimnazijskim danima. Dobro je prašio rock&roll. Ja sam već odavno slušala neku novu muziku ali sam te zime, podrazumeva se, znala napamet njegov novi album koji se iz Natašinih kola nije vadio i uvek se puštao do daske.

Nisam naročito bila očarana tom vezom sa puno prepreka, od kojih je najvažnija

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jasmina)

 

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

 

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

 

 

Dođi kad sjaj, dođi kad odeš
Oboji misli u reči što dišem
Dođi kad srce stane da kuca
Dođi kad sjaj oboji Um

Lepe su boje, lepo je veče
Lepi su risovi u tvojoj šumi
Lepa je misao, lepe su visine
Lepe su strane sveta tvog

Lepo ti je...
Lepo ti je..

Nedeljno jutro je počelo putovanjem u Niš gde su vođeni intervjui za petu generaciju Škole nove politike. Na pitanja o Paradi ponosa svi daju više ili manje afirmativne odgovore, dok ovakva pitanja pre 5 godina gotovo da nije ni imalo smisla postavljati. Posle samo pola sata, pozvao me je poznanik iz jedne evropske zemlje, po profesiji novinar, oženjen devojkom sa ovih prostora zbog koje je svojevremeno perfektno naučio naš jezik. Izveštavao je iz mnogih zemalja i veoma dobro je poznaje oblast ljudskih prava u njima. Oduvek tvrdi da je Prajd najbolji test za stanje ljudskih prava u u tranzicionim zemljama.

Tamo negde sredinom pedesetih godina prošlog veka, pa skoro do kraja sedamdesetih se mnogo ljubavilo. Posle je došlo zabavljanje, pa ga smenile veze, šeme i ono što klinci danas zovu cimanje. Ako je suditi po nazivima, takav je i sadržaj bliskih muško - ženskih odnosa, a na tome su zasnivane (i još se zasnivaju) i brakovi. Kad malo bolje razmislim - nije ni čudo što su generacije naših roditelja provodile po 40 - 50 godina u braku, jer su se uzimali iz ljubavi i verovali u nju čak i kad je sve govorilo protiv. Posle je došla naša generacija, a mi smo tako voleli zabavljanje,

Juče sam pogledao film "Zajedno" Mladena Matičevića. Premijerno prikazan u septembru 1991, glavne uloge igraju Milica Zarić, Aleksandar Srećković Kubura, Aleksa Srećković, i Branimir Popović. Film je malo bajat, ali tema koju želim da dotaknem je večna.

Film je niskobudžetni, pomalo ostavlja osećaj pozorišne predstave, ali lepo urađen. Cela radnja odigrava u dva prostora i sa jedva četiri-pet likova. Ipak bio mi je dovoljno zanimljiv da sam ga pogledao do kraja.

Ukratko, priča je o Urošu i Mariji. Uroš je nekad bio profesor književnosti na fakultetu i imao

                                            pesma u prozi / pivo

 

i dok stoji krigla piva na stolu, znojava, kao šahovska figura na protivničkoj polovini table
drhteći od neizvesnosti sledećeg poteza, mog ili njegovog, oči mi se sklapaju.

ŽIVELI

 

podignimo čaše za razuzdanost naših mozgova,

nazdravimo glupostima

recimo živeli problemima dok se pravimo da ne uočavamo njihovu prisutnost,

podignimo čaše za nerad,

nazdravimo odmoru i flaši hladnog piva

što nas održava jakima u ovim toplim danima,

recimo živeli hladu i doviđenja Suncu; iako se danas krijemo

od njegovih zraka, sutra ćemo se moliti za njih

televizor

Gost prolećnog izdanja emisije "Mućni glavom" usred rane, oktobarske jeseni (19. 10. 2013.) bio je novinar, producent i režiser Boško Savković, jedan od osnivača građanskog pokreta NIB - Nekompromitovani intelektualci Beograda.

LINK

Boško je stigao u studio Beograda 202 pravo iz Kana,