2017-01-18 18:30:43

zima

FINAL ROUND ART RSS / 18.01.2017. u 19:30

život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

 

život,

kroz prozorska okna i

pogled na crno-belo platno

i jednolične krovove

nanizanih kuća

i tursku kaldrmu

delimično pokrivenu snegom,

stariju

od vremena.

 

život,

i žena odevena u crno,

bezlična,

hita po

mrvicu hleba

i kantu bukovog drveta.

 

i zvuk tišine

beživotne sobe

 
2017-01-05 09:46:39

Ako krenem

krkar RSS / 05.01.2017. u 10:46


falling_down_by_ali_radicali-d4erssh.jpg
Ako u 2017. krenem, redosled još ne znam ali kandidati su svakako:

- zloupotrebljivači dece u svim vidovima propagande
- oni što parkiraju ispred ulaza, stepenica i požarnih prolaza
- vlasnici ugostiteljskih objekata koji đubre prazne u kontejnere za građanstvo
- uvoznici koji lepe etikete na srpskom preko originalnih etiketa
- svi koji stanu sa 4 migavca samodakupeburek, samodapokupede,

 
2016-12-29 08:17:30

NG crtica o Adamu i Evi

Srđan Fuchs RSS / 29.12.2016. u 09:17

3732044723_169b405d37_b.jpgDokonam,

dok anđeli spavaju, pa razmišljam šta su naši praroditelji, Adam i Eva (nema prezimena u originalnom tekstu pa ne znamo koje su nacionalnosti bili, ali po geografiji sudim da su bili Indijci), zapravo napravili do te mere da smo svi potonji rođaci kažnjeni tako drastično da moramo stalno da trpimo neke boli i da živimo u nesavršenoj egzistenciji?

 
2016-12-11 13:38:35

Andjeo bronzane koze

angie01 RSS / 11.12.2016. u 14:38

 R-4142117-1356716361-5427.jpeg.jpg

 
2016-11-18 16:34:50

evropsko prvenstvo II put

AlexDunja RSS / 18.11.2016. u 17:34

894ded61-a23c-4156-ae6a-10fa60bbf7c3_zpsthfjka2c.jpg

ovako izgleda novi kostim, sija na sve strane, kako irske vile zapovedaju,
dakle, spreman je.

 
2016-11-16 22:11:58

Još uvek bez dobrog naslova

selica_nena RSS / 16.11.2016. u 23:11


Mića i momci sve stvari raspakovali, namestili kako su znali, da može kol'ko tol'ko da se živi, a ja ... Da nije bilo tableta za smirenje, sigurno bih završila u ludnici, a s njima sam ti bila k'o u nekom bunilu. Vučem se k'o prebijena, ne znam zašta sam pošla, ne razumem šta mi govore... Onda se zavučem u neku od onih neokrečenih soba i tako, gledam u zidove i ćutim. Mića psuje, Mirko ga smiruje, Bole hoće da se vrati u varoš, Mirko ga smiruje, ja plačem, Mirko me smiruje... Nikad nam to dete nije bilo tako privrženo, nego tad kad sam ja bila na ivici. Aj, mislim se, bar

 
2016-11-15 11:01:15

Nemam više vremena

Nebojsa Krstic RSS / 15.11.2016. u 12:01

kad je Desanka napisala svoju

pesmu

znala je sve i nije znala ništa

osećala je sve i nije osećala ništa

vidite

sve i ništa se nekada dodiruju i teško razlikuju

nekada se ne poništavaju

nekada se nadovezuju, prepliću i čine jedinstvo

tajanstvene celine

ništa je nekada veće od svega

ništa je nekada dublje od svega

ništa je nekada bolje od svega

u jednom trenutku Desanka je osetila umor

od svega, od gnjavatora, od objašnjenja, od zahteva

od dokazivanja,

 
2016-11-02 10:23:01

O jagodama i nostalgiji

nurudin RSS / 02.11.2016. u 11:23

gost-autor: nowhereman 

 

„Zovem se Branislav Živković, a zovu me Bane... Bumbar. A to je zato što sam uvek bio tako, malo, bucmastog lica. Tako sam se rodio. Šta mogu.”

To su reči kojima nam se obratio glumac Branko Cvejić, te 1976. godine. 

Tako je počela čarolija, koja se zove Grlom u jagode.

9tmxok.jpg

Kakva serija! Topla, dirljiva, ispunjena humorom. Serija o jednoj mladosti. O odrastanju i prvim ljubavima. O Beogradu, ali i o jednoj

 

и сањај Адмирала Кузњецова.

 

 

 

 

 

 

Реч коју изговарим -- њу чини треперење мојих гласних жица, вибрације што се преносе на околни медијум, ваздух, који онда преноси то треперење даље, на ваше ушне мембране. Ово је једноставни, механички део процеса, а прави ватромет тек почиње.

Електрични импулси севају од једног неурона преко другог, преко трећег, реч моја шири се, следећи неурон, следећа синапса, слапови електричних импулса, порука налази пут, пале се сићушне лампице, беше реч и би светло, фосфорилација, молекули фосфата гнезде се у ваше протеинске структуре, стварају траг, стварају знак, шибице у ноћи -- то реч моја гори, то реч моја мења вас. Али ово новостворено, фосфатно сазвежђе саздано је од падалица, траг је његов непостојан, памћење студента који хвата белешке, до следеће изговорене фразе, памћење рибе бачене натраг, до пљуска у воду, нестрпљивог путника који погледава на сат, до намицања рукава преко зглоба руке, памћење саговорника који не може да понови своје питање. Механизам брзог заборава ослања се на ензиме који уклањају новоуграђене фосфатне молекуле и тако враћају све у пређашње стање -- о чему смо оно говорили? Овај узани прозор памћења, свици који се зачас појаве и зачас нестану, бави се искључиво процесирањем и разумевањем садашњег тренутка.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana