„Life is one big road with lots of signs. So when you riding through the ruts, don't complicate your mind.
Flee from hate, mischief and jealousy. Don't bury your thoughts, put your vision to reality .

Wake Up and Live! "

 

Bob Marley

Pošto se bliži onaj čuveni Trivundan (da ne kažem Valentinovo), vreme je za ljubavne priče.

A i odavno sam obećala Gordancu da ću ispričati ovu: 

Ovo je jedna ljubavna priča koja je uzdrmala dva kontinenta.

Što se njih dvoje ticalo, tu nije bilo ničeg čudnog ni neobičnog, još manje zemljotresnog. Za njih je to bila jedna obična priča o dvoje mladih koji su se sreli na jednoj sedeljci, zapričali o džezu koji su oboje voleli, zaljubili se i odlučili da se venčaju...

On je bio visok, lep, sa brčićima ala Klerk Gebl. Šarmantan, vispren, duhovit, osećajan, vizionar i sanjar. Ona - sitna, krhka, plava, sa kovrdžama, isto tako šarmantna, ali realista i odlučna.

Njemu je 26, njoj 24.

Godina je 1947.

 

Čuveni beogradski ugostiteljski objekat, na uglu Dečanske i Makedonske ulice, radi posle osam godina od zatvaranja i pretvaranja prostora u kladionicu

IZREKA da ničija nije gorela do zore, u sredu je demantovana! Legendarna kafana „Zora", osam godina od fajronta, ponovo je osvanula na istom mestu. Na uglu Dečanske i Makedonske u Beogradu. Te godine, u međuvremenu, „pojeli su kockari". Naime, do pre neki mesec, tu je bila kladionica.

Ovu

Kada sam pre nekoliko godina, u pokušaju da izvučem prijatelja iz psihijatrijske ustanove, ušao na odeljenje za lečenje od šizofrenije u čuvenoj niškoj Toponici, iznenadio sam se da su me uopšte pustili iza zaključanih rešetaka. Bez problema sam se probio do višekrevetne sobe sa mojim prijateljem, usput srdačno pozdravljen od starosedeoca. Neki su mi nudili „biznis", neki nazivali

Bio sam iskren: Nije mi na pamet padala sve do večeras kada ste se vi javili.

Počela je da me nagovara da je zovem. Insistirala je da zapišem njen telefonski broj. Posle njenog: Hajde dođi, on je.... sledilo je: Opet je pobegla! I pored toga tražila je od mene da je zovem.

Kazao sam da ne želim da budem grub ali sam odbio, Uostalom,

U protekloj, 106toj godini svog života nisam uradila ništa pametno... Koga sam upoznala - bolje da nisam... Izgubila sam i jednog  prijatelja, jes da je bio odvratan i gadan na jeziku al se ovako na konkretnom  pokazao ko pravi  čovek i drug... Omrzla bih sad i ja njega, da me ne ganja to što sam ja kriva -  a ne on.... Slomio nogu dabogda... Na onom nesrećnom Kosovu je bilo lakše... Jesu lopovi al su pošteniji, nekako, nisu iskvareni na način na koji su to ovi laktaši i spletkaroši s kojima gubim vreme ovde.  

 Eto

Pa onda neka tišina...

Dina je sve znala i ćutala  Uopšte, te poslednje godine, kada sam ja imala deset i jedanaest - kod nas se u kući mnogo ćutalo, ali se i slavilo što samo naizgled neobično zvuči. Dina je čitala po prvi put u životu (tvrdi ona danas) ljubavne vikend romane. Sećam je se kako sedi s punđom, sećam se kožne crne – tamno braon do crnila fotelje, turskog stočića s duborezom i komadićima sedefa –  na njemu ona čudna, široka a plitka saksija, neko lišće, Dinina crvena šolja kafe. Vino.U trpezariji papagaj Cicko

Zadovoljstvo puta je veliko. Zato i jeste toliko teško ne zastraniti; u nekom trenutku, neodlučnost ume da pokopa nameru da se stigne na kraj. Neodlučnost nas nagoni da ne ostvarimo svoj cilj, da se vrtimo u krug, verujući da je bitno samo da se krećemo, da smo i dalje na putu i šta sve ne, a sve to zbog lenjosti, trenutnog osećaja zadovoljstva i straha. To takođe ima mnogo veze sa činjenicom da postoje ciljevi čije je ostvarenje neuklopivo sa:
Željom za onakvim životom u kojem je izvestan način na koji će se odvijati sutrašnji dan.