Neka rastu i treba da rastu !!!

 Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac,  visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. .

 Ni zime nisu kao što su nekada bile.

 Samo deca su ista, u svim vremenima.

 Pre njih, taj isti vrh, osvajala

Jedne noći stigao je u neuobičajeno uzbuđenom stanju. Doneo je neki mali kasetofon i odmah pustio traku, Šubertov kvintet za gudače. Ne bih to nazvala seksi muzikom, a nisam ni bila u takvom raspoloženju, ali on je želeo da vodimo ljubav, tražio je, tačnije rečeno – izvinite što sam ovako eksplicitna – da usaglašavamo kretnje s muzikom, sa sporim stavom.

onaj ko večeras uhvati pahulju i stigne da se zagleda u to,

znaće. o čemu vredi sastavljati slova. o čemu se postoji.

za(pravo.

____________

*nost

We live between birth and death
Or so we convince ourselves conveniently
When in truth we are being born and
We are dying simultaneously
Every eternal instant
Of our lives

    Mene je ćaća  napravio u jendeku, u sred bela dana, vraćajući se sa vršidbe da svi vide kako se pravi muško s’ pola snage. Onako s’ nogu zajapuren pevao je nešto o sinjim galebovima, barkama, Americi…uvek se seti te  pesme  kad nešto važno radi menjajući joj reči u zavisnosti  od vrste posla i mesta gde se nalazi. Kažu da je  mene pravio više puta i da me ima svgude po srezu i šire. On se, baš, ne seća toga jer sve radi u zanosu, nenamenski, od srca, da ima s’ skim da pije i lumpuje, ide na pecanje  i u miru površine bare vidi ceo svet i sinje

Ovo je priča o diskriminaciji i lepoti i pohitaću da vam poentu saopštim na samom početku. Šta želim da kažem? Želim da kažem da mi je muka od priče o diskriminaciji koja je nejasna priča, koja diskriminisane (vulnerabilne) navodno brani jednom odbojnom i ružnom slikom stvarajući tako još veći jaz izeđu diskriminisanih i diskriminatora, i dakle, hoću da kažem sledeće: od diskriminacije, od odbacivanja, straha od nepoznatog, od neprihvatanja i podozrivosti - ako želite ljudima dobro - branite ih lepotom. Branite i sebe, na kraju krajeva, branite svet  lepotom.

Znam

 "Don't look for no worries, worries and troubles come around

Peter Green

Ako osnovne jedinice našeg komuniciranja - rečenice jelte - čine iskre naše duše, onda mantra čini plamen. Odakle iskre lete.

Svaka rečenica teži da bude mantra.

Jer dok se iskre, minijaturne zvezde padalice, gase onoliko brzo koliko jarko svetle - plamen se oseća stalno.

I ako bismo mogli da otkinemo deo naše duše, verovatno bi voleli da mu nešto ovako kažemo... ili da on nama kaže...

  ... something ...

Nema sumnje da Gašpar Noe voli da iritira ljude. Njegova tri ostvarenja, „Stojim sam" (I Stand Alone), „Nepovratno" (Irréversible) i novo „Uđi u prazninu" (Enter The Void), su testovi izdržljivosti koliko i djela umjetnosti, pri čemu Noe praktično izaziva publiku da ostanu u svojim sjedištima. Ali oni koji ostanu, doživjeće neke od najizazovnijih, najprovokativnih filmova danas u svijetu, filmove koje utiču na mozak isto koliko i na živce. „Uđi u prazninu" je Noov najekstravagantniji i najduže prolongiran eksperiment, dva i po sata subjektivne fantazmagorije, opsežno uobličene protagonistom koji je duh oslobođen tijela. (Kao što Noé kaže ispod, američka verzija filma je skraćena za čitavu jednu rolnu filmske trake, ali to može samo da ublaži veoma snažan udarac.) Napajajući se energijom neona najživljih četvrti Tokija, kako priča krči put kroz reflektujuće eksplozije obojenog svijetla, film pristupa inventivnošću forme eksperimentalnog filma. To jeste ludo pretjerano, neprestano pretenciozno i totalno stimulativno. Poslije prikazivanja filma na festivalu Sandens živahni Noe je nedavno govorio za portal A.V. Klub o filmu „Tron", o incestu i o tome zašto voli kada ljudi mrze njegove filmove.

Baš bih voleo da projektujem soliter, napravio bih jedan koji bi se širio uvis, da ne mogu stanari onima ispod da tresu mrve na terasu. Neme veze što bi možda pao na prvoj košavi . Ili da budem istraživač u nekoj farmaceutskoj kući. Ih, kako bih se tu tek istakao: recimo, da u vitamine stavljam preparate za opadanje dlaka. Žene bi me baš volele, a i neki muškarci. A tek kad bi me pustili da budem saobraćajni inženjer! Na svim opasnim krivinama napravio bih kontra nagib, pa ko ne poštuje ograničenje 40 - nek' produži u provaliju, jarak, banderu ili zid. Bolje da pogine što pre nego da maltretira i ugrožava normalne vozače. A da sam tehnolog u poljoprivrednom kombinatu ili agronom šopao bih one životinje toliko da bi se meni duplo brže gojile nego ovim dosadašjim tehnolozima. Il' će se toviš il' će crkneš! A voleo bih i da, na primer, napišem uputstvo za nekakvu mašinu za ekstrudiranje aluminijumskih profila, što bi to tek bilo veselo.