2009-08-09 17:14:50

"Nothing makes us so lonely as our secrets."

trener92 RSS / 09.08.2009. u 18:14

 

 " Nisam te zaboravio....

 

 

Šut izgleda odlično. Jeste upućen dve sekunde pre kraja napada, ali izbačaj iz ruke izgleda perfektno, putanja je visoka i dobra, i sada se lopta vrti oko obruča i možda upadne gde treba, a možda i ne. Da li će upasti zavisi od toga da li će neko sa strane mučki zadrmati koš ili čak javno i bezobrazno skinuti loptu sa obruča.    

7dd.jpg 

 
2009-08-01 14:13:13

Povratak na mesto zločina

mladen.mladen RSS / 01.08.2009. u 15:13

Putujem večeras. Idem na istu plažu kao i prošle godine. Prošlog leta sam bio sa drugaricom. Sad idem sam. Prošlog leta sam sam bio na plaži ili u kafani kad god je ona htela da se pridružimo nekome. Pridruživala se sama. Nije kao da nisam prvo veče pokušao da pričam sa tim ljudima. Sutradan mi se nisu javili jer sam sedeo na plaži sa njom: izvini, nije bilo zbog tebe, nego u nekoj priči sam bio sinoć s njom pa... Ma ne zanima me, meni se nisi javio, ne obraćaj mi se više.

 
2009-07-31 05:35:13

Unatrag, unatrag, ...

marco_de.manccini RSS / 31.07.2009. u 06:35

 

Sve žalbe na ovaj tekst treba uputiti Urednici. Pre neki dan mi je napisala, čula sam da ste putovali, pa pišite gde ste bili i zalepite neke sličice. Poslušam ja pa tako i počnem, Bon, sličice, ali se onda potpuno spetljam i izgubim nekud, unatrag. Odraće me živog kad vidi, ali ja ne umem bolje. Sama je kriva. 

* * *  

Letos smo proveli nešto više od dve nedelje u Bonu. Ja sam preko dana radio na Maks Plank Institutu u samom centru (ulaz u kompleks zgrada koje mu pripadaju se vidi niže na slici), a Njanja i klinci su šetali. Popodne bi me pokupili i onda bi zajedno išli u neki muzej, na večeru, u šetnju, ... pa na spavanje u mali iznajmljeni stančić.  

036max-planck-entrance.jpg?t=1249014803 

Bon nam se jako dopada. Nevelik je i svugde se brzo i lako stigne, a ima veliki broj mesta gde vredi stizati. 

 
2009-07-29 18:32:43

living poetry

AlexDunja RSS / 29.07.2009. u 19:32

il_430xN.10469860.jpg

 

kada me odjednom zgrabiš

i izljubiš mi stopala

lagano

i kad kreneš naviše

pogledaš me onim

pogledom koji topi moju

supstancu i

šapneš:

evo ti Pesma

pa hodaj.

 

 i posle svega:

hvala nikiti. za sve.

 

 
2009-07-29 00:48:13

Ma...

mladen.mladen RSS / 29.07.2009. u 01:48

Give me back my broken night
my mirrored room, my secret life
it's lonely here,
there's no one left to torture
Give me absolute control
over every living soul
And lie beside me, baby,
that's an order!

Leonard Cohen, Future

Probudio sam se malo posle ponoći. Sada je jedan. Zaspao sam u sedam. Upalio sam TV i pogledao pola epizode Sex i grada. Mirandu je nervirao Stiv jer dođe sa posla oko dva i spava i imaju seks samo ujutru pa ona kasni na posao i onda se na kraju epizode ipak dogodi i seks noću,

 
2009-07-28 22:04:56

FREND

miloradkakmar RSS / 28.07.2009. u 23:04

 

   Čitajući poslednje blogove bocvene i Ines prisetih se jednog  prijatnog ženskog lika iz mladosti koji me nikako ne napušta, ali ni danas  ne znam  u kom obliku je opstao kao ljubav, romantika, čisto prijateljstvo ili nešto što ne mora da se shavti, razjasni, već samo oseća.

 

   Dečja želja da postanem vojnik obistinila se. Nisam razmišljao o ratovima, žrtvama, uništavanju, miru, čuvanju granica, oružju ... maštao sam o uniformi kao prepoznatljivom i neodoljivom statusu, pojavi, defileima, privlačnosti za oko, kao nečem  što je nedostižno za svakog. Bila je to dečja mašta, koja se raspršila posle dve i po godine vojnikovanja, upale zglobova i napuštanja vojnog školovanja.

 
2009-07-28 15:04:32

Les Temps Modernes - jedna ljubavna priča

antonacci RSS / 28.07.2009. u 16:04

JPSDavidESchermanGetty460.jpg

 

          Kada su počeli da grade prijateljstvo i vezu koja će potrajati skoro pola veka, verujem da su i Žan Pol Sartr i Simon de Bovoar (za prijatelje i Le Castor) znali da grade nešto zaista posebno; Sartr joj je jednom napisao „ono što mi imamo, to je suštinska ljubav". Za mene, njih dvoje bili su nešto više od tek još jednog ljubavnog para, oni su bili

 
2009-07-10 13:52:49

Proševina i prosidba

Biljana 77 RSS / 10.07.2009. u 14:52

...imenice ženskog roda.

 
2009-07-08 19:55:05

Now I wanna be your dog

NNN RSS / 08.07.2009. u 20:55

Iliti prosidba

Bilja: Čini mi se da  smo samo  zbog njega  manje-više i otišli na taj Exit pre 5 godina.  Ili se ja ne sećam više ničega značajnog osim Iggy Pop-a. Matori, mršavi, kosati, go do pojasa i filmski ružan.. Majstor.. Posle potpunog ludila u kojem mu se (na sigurno veliku radost obezbeđenja) nekoliko desetina ljudi popelo na binu, majstor je kolabirao i odneli su ga. Procedura je verovatno standardna; krv mu zamene novom (od mlade device uzetom off course) i eto njega sutra.. veselo skakuće po bini, u recimo Roterdamu..Nego, šta sam ono htela.. Mačku je ubila radoznalost, a mene će digresije..

Elem... Ključni trenutak.. Now I wanna be your dog. Gomila ekstatično skače, oblaci prašine u vazduhu, neizostavna cigareta u ruci... U trenutku osećam da mi neko izvlači cigaretu iz ruke. Okrećem se, znam da je ON. OK! Znam da mrzi što pušim, ali stvarno... Dosad mi nije otimao cigarete i bacao ih. Koj’ ti je q..? Pomislila sam. Hvala bogu nisam rekla. Jer bi to verovatno ušlo u anale kao najgluplji odgovor na pitanje koje je se nije čulo od buke i stajalo negde između mene i njega koji je klečao na prašnjavom kamenju, držao me za ruku, među gomilom sveta koji besomučno skače i držao u drugoj  ruci PRSTEN. Mali, savršeni prsten od platine sa tri kamenčića!  Sve je bilo savršeno, kliznuo je na prst kao da je pravljen za mene i tu se ugnezdio...Svetlucao je na srebrnasto (grozim se zlata)... Prava pesma, pravo mesto, pravi čovek. Ne sećam se više ničega. Verovatno smo se ljubili.. Dugo! Ljudi su nas gledali. Neki aplaudirali. I čestitali nam.. poznati i nepoznati. I više se stvarno ničega ne sećam.

 

A kako je to stvarno izgledalo?

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana