reče Charles Foster Kane na početku filma* i umre. Ovo je jedna od najupečatljivijih uvodnih scena u istoriji filma.

*Citizen Kane (1941)

***

Ili blog posle koga više nema napred...nema ni nazad...a vrlo verovatno neće više biti ni trener92 ( nekad trener )

"Sadizam je (...) jedan logični apsurd: zadaješ bol i uživaš. A ako je jedan apsurd logičan, onda su svi apsurdi logični."

Crni Vitez Psovke

Samo jedna važna napomena. Nije mi namera da razmatram uređivačku politiku, kritikujem ili bilo šta u tom smislu , samo bih želeo da dobijem neke odgovore, ukoliko je to moguće!

Želeo sam nešto da napišem, pa mislim šta bi to bilo što ne bi izazvalo negativne reakcije svojom

sadržinom, reakcije koje bi rezultirale eventualnim isključenjem ( drugi žuti, - šut karta. Prim.prev. tre.)

Ovo su poslednje reči u filmu "Laura" Ota Premingera iz 1944. godine.

Koje su to poslednje reči koje čujemo u nekom filmu pre nego što se upali svetlo u bioskopskoj sali?

 "......

 Za sve one koji žele malo da olade od  svega  čime nas "zatrpavaju" sa svih strana, 

a ako je istina kako čujem da dolazi kod nas u septembru, ...pa nadam se da ću poživeti do tada...

 

Are you a shaman?
Yeah. There's goodness in everyone. That's the affirmation of a shaman.

But the word also implies a healer, magician...

"Jednom si me pitao šta je u sobi 101. Ja sam ti rekao da odgovor znaš i sam. Svi znaju. U sobi 101 je najgora stvar na svetu" 

O'Brajan

 

 

Otišao je još jedan moj heroj. Ranko, hvala vam za sve.

"

 

."..Kako može metro da se otvori, to mi nije jasno. Dugo su ga pravili, mislim da je Evropa to od nas tražila, tapkali smo u mestu, trebalo se približiti Evropi.. Pola love je od zajma, građani su hteli da siđu pod zemlju pošto poto. Evropa je već odavno bila pod zemljom, mi smo nešto čekali i odlagali taj trenutak.

.....
...Sa jednom kartom mogu da se vozim ukrug, ali nikad neću moći da izađem napolje. Svejedno je, grad je isti i dole i gore....
....

....

....Krug ima vertikalnu

A Demonstratie of Gurdjieff Sacred Dances

 

Hasejn je nemarno nabacio ruksak preko ramena i strchao niz uske, drvene, neki bi rekli "tipichne amsterdamske", stepenice na ulicu. Jutarnja svezhina mu je blago pomilovala misli i izmamila osmeh zadovoljstva, tako suprotan od namrgodjenih, pospanih lica drugih ljudi koji su izlazili iz svojih zgrada. Krenuo je sporednim ulichicama, pored kanala, prema zapadnom delu grada izbegavajuci tako, u velikoj meri, gradsku buku izazvanu sirenama automobila, u nepreglednoj koloni duzh Kinker straata. Kolona je puzila od semafora do semafora, popracena shkripom tramvaja u kojim su se nazirala polusnena lica ljudi otrgnutih iz najlepshega sna.

U jednoj od tih ulichica morao je zaobici parkirani beli kamion iz kojeg su dvojica radnika istovarali velike kartonske kutije i unosili ih u magacin, sa strazhnje strane, prodavnice sa belom tehnikom. Malo dalje, sa strane, na travnjaku, bio je postavljen veliki sivi kontejner. Pre pet-shest dana netko je pored kontejnera odlozhio zahrdjalu kosilicu, ko zna iz kog vremena . Dva dana kasnije sve je nabubrilo od starih madraca, plesnivih kuhinjskih elemenata, memljivo-chezhnjivih komoda, falichnih kompjutera 'sa

... je tamo gde su divlje stvari:

• Blues baby ,samo blues

"

- Da nema vjere, ljudi bi klali i robili.
- A zašto kolju i robe danas?
- Jer je nema.
- A zašto su klali?
- Jer je nije ni bilo.
- A kad je prema tome bila?
- Nikada!

...

Govorit će mi: