O romanu "Nešto što strašno podseća na život" (Akademska knjiga, Novi Sad, 2019), Slavku Matkoviću, Gradskoj kući, subotičkim samoubicama, grupi Bosch+Bosch, idejama, idealima, intelektualnoj i ljudskoj doslednosti i umetničkom življenju bez ostatka...
U intervju za TV Suboticu sa Miletom Tasićem :) 

 ....

  nistagmus

Sreli su se na pripremi amsterdamske verzije mjuzikla
Kosa. Odlučili su da rade zajedno.
“U samoj žiži našeg interesovanja mora da bude
i ostane muzika. Novac, slava i priznanja će doći
sami od sebe. Ako je muzika prava.”
Govorio je Thijs Van Lir Janu Akermanu, kada
su pravili planove za budućnost....
Otud naziv benda.

Obojica su imali visoko muzičko obrazovanje,
i jako izražene

ARHIPELAG je objavio knjigu Đorđa Bobiča ARHITEKTURA U IZNUDI ...

O knjizi piše urednik edicije Gojko Božović ...

 Druge umetnosti javnost može da u većoj ili manjoj meri ignoriše, ili pak da predano živi sa njima. Javnost, međutim, ne može da previdi arhitekturu. U tome je i njen značaj i njena kob, kako u kojoj prilici, kako u kojim vremenima. Od te pretpostavke

Na današnji dan 24. septembra 1936. rodio se Jim Henson, tvorac Muppet lutaka, koje su obeležile period od 1976-1981 god., i mnogih drugih, setimo se Sesame str. Danas bi imao 72 god, i sigurna sam da bi nas još uvek uveseljavao.

Kreirao je fantastične i ljupke lutke i karaktere, kojima je pozajmljivao svoj glas-Kermit, Ernie, Rowlf the dog, Swedish chef i dr.

Bio je čudesan taj njegov svet lutaka i karaktera, pa ću danas, pošto sam full of atrocity, pokušati da se nasmejem, jer laughter through tears, still heals ! "Zaroniću" u moje tavanče sa vintage šmekom, i izvući

Ljudi koji se bave umetnošću ne mogu drugačije,

to je jače od njih...

I znaju da je to zrno talenta samo mogućnost,

znaju da moraju mnogo da uče,

da rade, da ulažu u sebe. I u ono čime se bave.

Da bi njihovo stvaralaštvo bilo prepoznato

kao autentično i originalno

trebalo bi da odslikava duh vremena u kome je nastalo,

da u nama, koji uživamo u njihovoj umetnosti,

probude onaj neuhvatljivi osećaj prepoznavanja

slike sveta koja već postoji negde unutra...

nekad u glavi, a ponekad i u srcu...

Odmah da se razumemo, ovde neće biti reč o onom tvom Novaku, na kojeg, da, ti misliš, nego o novaku, nekom drugom. Zaboravi.

Ponekad, složićeš se, postavljaju nam glupa pitanja, na koja uspevamo da odgovorimo jedino tako što ćemo odgovoriti jednako glupo, možda i još gluplje, nebuloznije. Onaj koji nam postavlja takva pitanja, gledajući sa naučne strane, hoću reći, obično je....... zalutao sam. Izgubio sam osnovnu misao kojom sam hteo da ti, verovatno nešto sasvim nevažno, kažem, jer da je bilo od neke veće važnosti, ovo se sigurno ne

      ******

Na primer Saltaire.

Kad je Davidu Hockneyju dosadila California, vratio se u Zavicaj, gde je svetlo difuzno i emocije prigusene. Tamo gde je sa Jonathanom Silverom napravio Saltaire Galleries - iskustvo slicno religijskom.

Jos na ulazu fabriku sa pocetka 19. veka miris ljiljana se mesa sa mirisom masinskog ulja i zvucima opere. Uvek pocnem od podruma.