Tumačenje umetnosti čuvenog američkog kulturnog antropologa Kliforda Gerca u kome stoji da “Bez čoveka, naravno, nema umetnosti; ali isto tako, i što je još važnije, bez umetnosti nema čoveka” odvela me je do čuvene londonske galerije “Tejt”, na peti sprat, u sobu broj tri, u kojoj su izložena postimpresionistička dela slikarstva.

Otvaranje niškog Sajma knjiga nekako se poklopilo sa vešću o hapšenju Jožefa Kase. Sklon da imam naizgled nespojive asocijacije, kupio sam na štandu organizatora, NKC-a, prelepo izdanje knjige „Mare" - 12 godina zakasneli omaž jednoj od legendi gradske kulture, teatrologa i pozorišnom reditelju Marislavu Radisavljeviću, koji je (predstavom „Lizistrata") diplomirao kod dr Huga Klajna. Listajući bogato uređen koncept hronologa niške pozorišne scene Slobodana Krstića, našao sam nadahnuti prikaz Mareta Radisavljevića o prvom pozorišnom YU festu u Nišu 1992. godine koji je činio uvod mog izdanja „KPGT - Niš 1992 - 1996". Mare me je asocirao na Ljubišu Ristića, takođe Klajnovog studenta, Ljubiša na Jožefa Kasu, gradonačelnika Subotice u zlatnom pozorišnom dobu tog grada, a svi zajedno na davnašnju tezu da „država stanuje u pozorištu"

Miša Blam je obožavao kompoziciju "Crni Orfej" (Manha de Caranaval) iz istoimenog filma Marsela Kamija. Planirao je da je izvede na proslavi svog jubileja 50 godina ovozemaljskog rada. Anđeli su bili nestrpljivi da čuju njeno izvodenje i sebično su uskratili to zadovoljstvo nama smrtnicima.On sam prizivao ih je pričom da će se jednog dana samo srušiti na sceni

 

„Oni poseduju neverovatnu snagu! Oni čine da poželiš da zaigraš valcer sa njima, lica prepunog suza. Oni te vode do smiraja dana kada tuga nestaje i samba navire u mozgu. To je njihov šarm, njihova prepoznatljiva nalepnica, unatraške ispisna pravila koja teraju igru našeg vremena od površnosti, i daruju joj sadržaj". Ovu su reči jedne pozorišne, odnosno plesne kritičarke švajcarskog magazina Le Temps. Govori se o plesnoj trupi Alias.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Imao sam tu čast da radim sa Mikijem. 

Poslednji pozdrav.

 

Ne bih puno o Guti, nekako se nadam da ni ne treba. Dakle, Branislavu Grubačkom Guti, dijagnostikovan je redak oblik leukemije. Čoveku koji je kao retko ko činio da se prokrvi atmosfera u ovoj zemlji, da cirkulišu ideje i optimizam, hitno je potrebna pomoć dobrovoljnih davalaca krvi, kako bi počelo njegovo lečenje.

Neophodni su trombociti A krvne grupe i pozitivne i negativne. Davaoci mogu da se jave u Zavod za transfuziju krvi u Beogradu, kod Hrama Svetog Save, u ponedeljak od 8 do 10:30. Zbog kordinacije dolazaka, mole se davaoci da se jave na telefon  064/271-4666.

 

 

 

 

Držeći se mojih tema, poželeh da skrenem pažnju na jednog koreografa. Po mnogima najveća zvezda britanske i svetske plesne scene, a svakako najnagrađivaniji plesni stvaralac u vremenu našem, Akram Kan, partner Žulijet Binoš i Silvi Gilem, saradnik Aniš Kapor i Kajli Minog, poželeo je da predstavi

       U prethodnom tekstu [72], listajući knjigu Hendrikovskog, uzgred smo se osvrnuli na par primjera kratkog filma iz prošlosti, sada, zahvaljujući portalu UserFarm, globalnoj mreži video stvaralaca i njihovom nedavno održanom onlajn konkursu za najbolji video rad u nekoliko kategorija [muzički spot, animacija, reklama, dokumentarni, eksperimentalni i kratkometražni film] pred nama su pobjednički radovi, u izboru žirija, koji su osvojili novčane nagrade u iznosu od 1000 evra. Pošto sam i sâm konkurisao, pored ishoda zanimale su me teme, filmski jezik kao i tehnički nivoi realizacije filmova, posebno u poslednje dvije gorenavedene kategorije.