Po čemu sve pamtimo omiljene filmove? Šta je to što ih izdvaja od drugih? Da li su to samo režija, scenario i gluma? Ja volim one reditelje koji vode računa i o malim stvarima u svojim filmovima. Prošli put smo diskutovali o poljupcima za pamćenje. Osim poljubaca, u velikim filmovima obično pamtimo i prvo pojavljivanje glavnog glumca / glumice. To je trenutak kada može da vam zastane dah. Tako sam se bar ja osećao kada sam prvi put ugledao Ritu Hejvort u filmu "Gilda".  

Prvo pojavljivanje glumaca u filmu je jako važno. Ono može mnogo toga da nam kaže o samom liku, ali i o filmu. To prvo pojavljivanje može od nekoga da napravi zvezdu. Malo je reditelja koji temeljno promišljaju kako će uvesti svoje glavne likove u priču. Neke glumice i glumce ću pamtiti baš po tom jednom kadru.

Sada možemo da se prisetimo nekih od nezaboravnih pojavljivanja u istoriji filma:

          Pre tri godine, Nora Vinsent (Norah Vincent) je živela kao muškarac. Nije promenila pol, nije započela dugotrajan proces hormonske terapije, Nora Vinsent uopšte nije transseksualna. Zašto onda? Odlučila je da živi kao muškarac da bi naučila šta to znači i kako to izgleda. Želela je insajderske informacije o muškarcima, o dinamici prijateljskih odnosa, o odnosu prema hrani, seksu. itd. O čemu razgovaraju,

Prošle nedelje me je Vlasta92 na njenom postu ... Anybody? priupitala "Koji je najbolji filmski poljubac svih vremena" što me me navelo na razmišljanje. Drugi deo njenog pitanja je bio "Da li se neki od njih izistinski ljube ili čekaju da se venčaju?". Odgovor na ovo drugo pitanje drugom prilikom. Treba samo reći da kod nekih ljubljenje na filmu preraste i ljubljenje u privatnom životu. Najbolji primer su Anđelina Džoli i Bred Pit. Upoznali se na snimanju filma "Mr. and Mrs Smith".

Da se mi vratimo temi. Šta je to što filmski poljubac načini besmrtnim? Da li je to strast, okolnosti, dijalog, neočekivanost, neobičnost, erotičnost...? Skoro da ne postoji film bez bar jednog poljupca. A i kakav bi to film bio bez poljupca? Onog trenutka kada je izmišljena filmska kamera i traka, filmadžije su želele da zabeleže baš najintimnije trenutke. Pre "Ulaska voza u stanicu", prvo su zabeleženi poljupci a bogami i nešto malo eksplicitnije scene. Nisu naše bake i deke bili baš toliko puritanci koliko se to nama danas čini.

Malo preturajući po istoriji filma izdvojio sam tek neke poljupce koji će zbog svoje specifičnosti ostati upamćeni.

"Zašto mi se reči kao što su ove, čine tako bezizražajne i hladne? Da li je to zato što

nijedna reč nije dovoljno nežna da bude tvoje ime?"

" "
J. J.

"Znaš...

ja znam da od ovog
nikada neće biti pesma

to je samo
nešto od onog što činim
da ne bih napravio glupost...