2018-01-31 17:27:04

Читав космос

Srđan Fuchs RSS / 31.01.2018. u 18:27

so_long__and_thanks_for_all_the_fish__by_acidbetta-d6ung6t.jpg

 1051811945a7d69556ed57897907152_v4_big.jpg

 “Krenuo sam na psihologiju, ali psihologija hoće da izračuna ljudska osećanja, hoće da postane nauka, hoće da se sve stavi u formule da bi postala ozbiljna nauka. E sad, meni to izračunavanje emocija ne može da se stavi u formulu. A pošto sam šest godina išao na glumu kod Mike Aleksića u Radio Beograd, to su bila neka zanimljiva iskustva i tu je gluma pored bila stalno. Brzo sam shvatio da psihologija nije izbor, a da ovo jeste. Pokojni Milenko Zablaćanski je bio krivac za to, nagovorio me je, kada je radio u Ateljeu mladih u Pančevu, i on mi je ulio hrabrost da ja to mogu, da mogu s publikom da komuniciram. Tako me je i nagovorio da upišem Akademiju“, rekao je Glogovac 2014. godine. 

 
2018-01-30 22:30:33

Priča o Denisu

tasadebeli RSS / 30.01.2018. u 23:30

 
 
 
 
  

 
" - Žešći je pritisak. Danas svi moramo da budemo politički korektni. Politička korektnost je ubila sve. Nedavno, kad me je “car Popović” napao, izjavio je da ne bi voleo da njegova deca budu takva kao ona koja dolaze u MKC, ja sam odgovorio da sam ja zabrinut da će njegova deca postati slična ocu - elegantni, prosečni i brutalni. Urednik je to izbacio iz priloga. A gradonačelnik je prvi pominjao decu. Bojati se za svoju decu je politički korektno, a bojati se da deca ne postanu slični roditeljima nije. E, jebiga, eto gde smo sad! - ogorčeno primećuje Brecelj."
 
 
 
2018-01-29 17:20:01

Ruđer Bošković

mikele9 RSS / 29.01.2018. u 18:20

Kao dečak od devet godina, prvi put sam se sreo sa imenom Ruđera Boškovića. Ako me sećanje ne vara a ne vara siguran sam, u Politici u rubrici Da li znate?, pročitao sam onoliko koliko je moglo da stane u pola stupca o Ruđeru i oduševio se! Naravno da se ne sećam celog teksta ali sam zapamtio zauvek, pored nabrajanja svih njegovih zanimanja i dela, da je govorio o paralelnim Kosmosima/ Vasionama koje mogu da egzistiraju uporedo, istovremeno! Od tada mi je postao neka vrsta lične opsesije. Nikada do danas nisam pročitao nijedno njegovo originalno delo, uglavnom sam nalazio

 
2018-01-26 21:06:45

Da. Možda. Ne.

FINAL ROUND ART RSS / 26.01.2018. u 22:06

Prašina.

Podeblji sloj prašine.

Jutros sam zatekao sebe kako, poluzevajući, na površini police sa televizorom, ispisujem svoje ime i godinu pored, četiri, dakle, slova i broj 2018, četiri cifre godine koja je tek počela da se odmotava, u vidu nevidljivog klupka koji za sebe ima čvrsto prilepljene okolnosti i događaje koji će se desiti, i taj klupko je uvek isti, jedina razlika je u tome što se, iz godine u godinu, odmotava u različitim pravcima, ali uvek sa istim ciljem – prikazati isto! Uvek isto!

Spazio sam bubu, sićušnu bubu kako gamiže ispod

 
2018-01-25 20:43:20

Bulatovic o ratu, slavi i pornografiji

amika RSS / 25.01.2018. u 21:43

БУЛАТОВИЋ О РАТУ, СЛАВИ И ПОРНОГРАФИЈИ

Старе дискете... Шта је на њима? Проверио сам прву гомилу док оне, стари комп и порт за дискете још раде и нашао текст који, вероватно, није објављен, осим у сабраним делима Миодрага Булатовића (ако су објављена). Текст је из 1998 – 1999. године, па је непознати деда или прадеда неким каснијим текстовима у којима је рат еротска бурлеска а Булатовићев јунак антихеројски Марко Краљевић, Швејк, Раблеовски лик па и нека врста модерног Дон Кихота.

 

"Kako su nastale Bulatoviceve 'Beleske o HEROJU NA MAGARCU'"

(Из електронског часописа “Kritika.etc“ – снимљено на Интернету 1998-1999. godine)

 

Rukopis romana Heroj na magarcu Bulatovic je zavrsio u prolece 1964. godine. U pismu

svom engleskom prevodiocu E. D. Goyu, pisanom 14. maja 1964, Bulatovic pise i o svojim

raspolozenjima posle zavrsetka romana: "Tako zelim s vama da govorim. Sad imamo vremena,

roman je gotov, tuzan sam sto sam se rastao sa tako velikim brojem licnosti koje sam voleo

tokom tri godine. Mnogo sam patio, mnogo bio boestan, ali je jedan ogromni posao bacen pod

noge. Sad hocu samo da spavam, da zivim, i da zaboravim da sam ikad u zivotu drzao olovku u

ruci." (Bulatoviceva pisma Goyu objavljena su u Letopisu Matice srpske, knj. 451, sv. 2,

februar 1998, str. 317-359.)

 
2018-01-18 14:53:36

Zimska idila

Spiridon RSS / 18.01.2018. u 15:53

cbcc4d43bf2e5a5baf4931b635f35253--stone-chimney-living-place.jpg

Cao, ja se zovem Anita. Student sam trece godine glume (tacan naziv: ECOLE D'ACTEUR ET PRODUCTEUR DE CINEMA) u Lionu gde mi, buduci glumci, radimo po programu Konstantina Stanislavskog. Unapred se izvinjavam sto moj srpski jezik nije bas najbolji obzirom da sam rodjena i porasla u Parizu. Lion sam izabrala zato sto je mnogo pitomiji i manje stresan od ludila sa kojim sam se svakodnevo susretala u mom rodnom gradu.
Eto, toliko o meni =)

 
2018-01-14 21:30:24

Comeback

FINAL ROUND ART RSS / 14.01.2018. u 22:30

Pišem.

Pokušavam da pišem, posle dugo vremena.

Na krevetu, s moje leve strane, leži Bernhard. Moj Bernhard, pomislih, po ko zna koji put. Sinoć je na istom mestu ležala moja devojka, samo moja devojka. Sad umesto nje leži knjiga. Jedan od momenata ludosti, u koje sam, kao i sada, toliko puta upadao, jeste kada poistovetim knjigu sa devojkom, osobom od ''krvi i mesa''. Ne volim fraze. Fraze od čoveka prave budalu i veću nego što je bio. Ako sam do sada bio budala, ne želim da postanem još veća. Neću da osvajam podsmehe ljudi, iako pored mene, osim Bernharda

 
2018-01-13 17:15:21

[99] Tekstovi pjesama grupe Smak

bojan ljubomir jugovic RSS / 13.01.2018. u 18:15

Egregor.19330.jpeg

 "Tekstovi Smaka su idiotski. Čak mislim da je idiotski blaga reč. Da ne navodim sada primere, previše ih ima."

Diskusija na jednom blogu potakla me je da napišem par riječi i na ovu temu jer sam sasvim svjestan da među ljubiteljima i slušaocima (jugoslovenske) muzike postoji taj jedan, moram priznati, ruku na srce, dosta nepravedan i prenapuhan "mit o glupim tekstovima Smakovih pjesama" i potaknut jednim bestidnim komentarom (uvodni citat) jedne pretenciozne muzičke neznalice koja će, za razliku od Smaka - po svojim muzičkim djelima i uticaju na brojne pa i na svjetskom nivou značajne muzičare [poput Bojana Zulfikarpašića koji je kao pijanista dao možda najbriljantniji tribjut zvuku Točkove gitare i muzici Smaka na svom albumu "Xenophonia" (Label Bleu, 2006.)  u kompoziciji "Wheels" svirajući klavijaturama, potpomognutim gitarskim efektom distorzije, temu malo poznate ali među vrsnim muzičarima itekako poštovane i znamenite Smakove kompozicije "Maht-Pustinja" sa albuma Zašto ne volim sneg (PGP RTS, 1981)] trajno biti zabilježena u istoriji jugoslovenske i srpske muzike - ostati u muzičkom smislu upamćena samo u okviru svoje porodice i bliskih prijatelja (što je naravno za svako poštovanje ali nije opravdanje da se ostavljaju krajnje pretjerani, zlonamjerni komentari na račun radova zaista legendarne grupe). Naravno, srdačno ga pozdravljam i zahvaljujem mu što me je "inspirisao" da napišem ovaj tekst i nadam se da će, ukoliko ga bude čitao, proširiti svoja skromna znanja na tom planu.

 
2018-01-10 06:15:04

NFL Playoff 2018

docsumann RSS / 10.01.2018. u 07:15

 

gost autor: odsutan zbog emotivne utučenosti

 

 maxresdefault.jpg

 

Ispadanje Rejvensa iz Baltimora, njegovog omiljeniog kluba, iz Play Offa, i to porazom u posljednjem kolu, preciznije u posljednjem napadu, od tima kojem ta pobijeda ništa nije značila (Sinsinati Bengalsa),  potpuno je demoralisala Stefa, tako da ću ovaj uvodnik biti primoran sam da napišem.

 

Objavljeno Saturday, 13. October 2012. Ovaj tekst objavih 2012 godine pa sada opet da ga ponovim jer eto nje će opet biti medju nama u Muzeju savremene umetnosti … a hteo sam onda da kažem, sada i ponavljam, da sve to sa njom i promocijom ovde u Beogradu nije fer prema atleti Aleksiću, zaboravljenom sasvim a koji je daleko pre nje činio isto i čisto, bez pompe i nadodataka o tome da je to umetnost ... on je to radio da bi preživeo ... 

 

gledanje u dubinu
gledanje u dubinu
Nikada nisam razumevao taj moj poriv da sakupljam razne isečke iz novina, stare fotke, neke beleške koje se ne mogu više pročitati i to sve strpano u staru kutiju za cipele pa onda sa vremena na vreme zaronim u tu hrpu, pola bacim a drugu polivinu oper vratim unutra, niti znam zašto sam ono bacio a drugo sačuvao ali tako je to oduvek. Pre neki dan nađem isečak iz nekog stranog časopisa gde je slika Marine Abramović kako u nekom njujorškom muzeju sedi a preko puta nje neka osoba pa se gledaju dugo oči u oči i to je veoma važan umetnički čin sa obzirom da je u tako respektabilnom muzeju instaliran a i piše da ona ostaje a oni sa druge strane se menjaju, posle sam se setio da je prošle ili već neke godine u silosu Žitomlina bila njena fotka gde sedi na belom konju, držala je belu razvijenu zastavu objavljujući verovatno predaju mada je delovala kao da predvodi iako iza nje nije nikog bilo. Nekada, kada bejah mlađi gledao sam njene performanse sa žarom misleći u sebi – u ali im je j….. kevu a kad me je drug pitao zašto tako mislim rekao sam mu da ništa nije razumeo i da je bolje da odemo na pivo jer on za drugo i nije, tako je to bilo jer i ja nisam baš njene gestove kapirao. Prođoše godine, pivo više ne prija kao nekad, unuci zvocaju zašto još uvek pušim, neke dijete pritom i onda kad sam našao tu sliku MA i setio se one fotke u Žitomlini počeh da mislim o njoj, a dobila je i Trinaesojulsku nagradu od države Crne gore i takođe neku od Karića ovih dana, odoh na Wikipediu (the free encyclopedia) da proverim da li sam to sve nekada razumeo, zbog čega sam mislio da ona j… kevu svetu i poretku svetskom svojim delovanjem. I nađoh da piše o njoj:

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana