Da, ovu prvu rečenicu izgovorio je Isus za vreme poslednje večere na onaj Veliki četvrtak, a ovu drugu mogao je da doda, sudeći po istraživanjima braće Wansink, Craig i Brian.

Sigurno ste čuli za Ig-Nobel nagrade, nedavno je i Jeremija pisao o njima ( izvini Vojislave, stari nick mi bolje paše u ovom postu, he,he...). To su one koje se daju za istraživačke studije onima koji istražuju uticaj kantri muzike na samoubistva, zašto nema glavobolje u detlića, kako pacovi ne razlikuju japanski od dutch-a kad se oni govore unazad, i ob-la-di ob-la-da, life goes on. Ova braća kanda pretenduju da uđu na listu za dodelu.

 

Prust kaže da naše svakodnevno iskustvo, gde sve iščezava u prošlost i nikad ne znamo šta će se sledeće dogoditi, ne može da nam pruži osećanje realnosti, a ipak mi to iskustvo zovemo realni život. U svakodnevnom iskustvu, svi smo mi u položaju psa u biblioteci, okruženi jasno vidljivim svetom punim značenja za koji ni ne znamo da postoji. (N. Frye)

Za površnog

...ljubavi u čast..."

...Dođi, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim, oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori...

...Šantić

"...jer lijepo je pripadati mislima toga pjesnika koje nam svijetle porukom - čovjeku koji pripada narodnosti srca domovina je ona zemlja nježnosti koju kartografija ne poznaje i koju je moguće naći jedino tamo gdje nas ljubav zatekne...".
(Enes ...

Zadovoljstvo mi je da vas pozovem na izložbu plakata Tamare Ćetković AKCIJA!, koja će biti otvorena u petak, 17. septembra u 19 časova u novosadskoj galeriji Zlatno oko (Laze Telečkog 3/I). Izložba će trajati do 27. septembra i moći će da se vidi svakog dana, osim nedelje, od 9 do 13 i od 17 do 20 časova. Dobrodošli!

U nastavku sledi tekst za katalog izložbe i još Tamarinih radova.

Nаjveća i najkontroverznija srpska hip-hop grupа Beogrаdski sindikаt, poznаta po hit pesmаma kаo što su štа su Govedinа, Poroci Beograda, Alal vera i Oni su, u julu 2010. izdаla je novi аlbum pod nazivom Diskretni heroji.

Sve na svetu postoji da bi se napisala jedna knjiga.

Stefan Malarme

 U Theresiapolis  pristigli su vozom. Noću. Oko 3.30. Na stanici bili smo samo ja i par klošara. Ona je bila u nekakvoj crnoj pelerini opšivenoj krznom, na glavi je imala elegantan šešir s velikim obodom ispod kog su tek malkice virili pramenovi sede kose skupljene u punđu. Na rukama nosila je bele rukavice na kojim su tamnocrvenim koncem bili izvezeni nekakvi cvetni motivi (tek kasnije shvatio sam da su bili identični ornamentima koji se nalaze iznad južnog ulaza u Veliku većnicu Gradske kuće). Uprkos odmaklim godinama zračila je sasvim nesvakidašnjom lepotom kakvu, priznajem, nikada nakon ovog susreta nisam uspeo da pronađem ili uočim kod žena koje sam poznavao ili slučajno sretao na ulicama raznih gradova.

 On je bio u izlizanom, prljavozelenom vojničkom šinjelu, punom fleka od hrane i pića, ispod kog je virila bela košulja s elegantnom leptir-mašnom.

                                                         

 

Nekada mi se učini da će slika prostora u kome sam nestati – ako je ne dodirnem. I ja sa njim. Nekada, opet, da će se prostor pretvoriti u sliku – ako ga dotaknem. Oči se trude, slike varaju, slučajni uglovi presecaju prave:

kada bi uklonili staklenu zgradu iz pogleda sa dunavskog keja, mogao bi ne biti beograd

 

košavna. i miris mora pored reke

 

 

Владимир Стојковић је потписао за Партизан. Професионалци иду тамо где им је место а голману репрезентације је пре место у тиму који игра у Лиги шампиона него на клупи у Португалу.  Пре пар година се заклињао да то не би урадио ни за 100 милиона еура. Глупост.Сада тражи да не брани против Звезде на Маракани у октобру. Лепо.

IV - dan 12. 08.

Dnevnik jazz festivala (I Ideo)

Solomon Burke prima gradonačelnika, umesto obrnuto, uz minimum novinara u svojoj rezidenciji. Dok sedam pored njega shvatam koliko je viši i širi od nas obojice. Ili je za to kriv kraljevski tron. Šarmantan, u sjajnom odelu dozvoljava ipak novinarima da postave pitanja o sličnosti sa Šabanom.
Ja strepim kako će reagovati kada mu kažemo da nemamo tražene hidraulične dizalice već da ćemo ga na binu podići klasičnim viljuškarom. Srećom, uz naše obećanje da fotografi neće slikati viljuškar - pristao je! A

Dnevnik jazz festivala (I deo)
I dan - 09. 08.
Dok plaćam sladoled jednom od dvojice mladića ispred Tvrđave, onaj drugi dovikuje: „Nemoj da mu naplatiš sladoled on je direktor jazz festivala". Smejem se iza tamnih naočara dok me obojica vuku za ruku da mi vrate novac. Definitivno sam postao poznat u svom gradu. Nije ni čudo