Mirno novogodisnje jutro, prema julijanskom kalendaru. Pije se crni engleski caj i jos uvek potajno nada o pronalasku parice u novogodisnjim krofnama. Beogradski kucni psi odahnuli su od jucerasnje proslave i zvuka petardi koji ih plasi i tera na lajanje.

Razmisljam o ljudima i povezanostima te o neobicnom dogadjaju koji je spojio ljude koji se medjusobno ne poznaju.

1.1.2018. salju se cestitke prepune lepih reci nade za godinu koja dolazi. Voditeljka jedne televizije u zelji da cestita svojim gostima iz emisije nadolazece praznike, greskom pritiska pogresno dugme na
 

и зашто НЕ ако ДА далеко уху милозвучније чучне (дитреба) у одговору успаљене намигуше са подоста километара леђно по лежајевима камионским ибарском пређених ,кад јој генитални запеченко Срђ , црвенећи, искрено понуди да јој својим срамежљивим зломизгаћа растера фауну из флоре пубиса олупаног

 
2018-01-02 11:17:20

Teorija sreće

jinks RSS / 02.01.2018. u 12:17

sr1.jpg

Svi smo čuli za Alberta Ajnštajna, zar ne. I dok za jedne predstavlja otelotvorenje mnoštva genijalnih ideja, za druge je, opet, pojam razbarušenog naučnika i pop-zvezde. Neko će reći, lepo, ali - kakve to veze može da ima sa srećom. Pa, u stvari, i može, jer je, pored nadaleko poznate Teorije relativnosti, Ajnštajn ostao upamćen i po svojoj Teoriji sreće.

 

Kao prvo i osnovno ne podnosim one koji trpe, trpe da ih trpaju, trpeljive, trepljare, karaktere pepeljare, one u koje svako može da se istrese, one što sve podnose, kao i sve predmete iz takve postavke, ljude kese, osim ako ne podnose neopozive ostavke

Dalje ne podnosim daljine, daleke kraljevine, ložane, paljevine, egzotične destinacije, poznate vidovnjake, face i fascije, proročnjake, lažne očnjake i mračnjake, svakoga ko nadaleko njake, remote mahinacije, ne podnosim nikakav dalji dalj osim ako nije u skok

Uskoke, hajduke, harambaše i Naše, takođe ne podnosim, buljubaše i buljububiše, verne ljube i Ljubiše, ne podnosim Smoki, Chipsy i slane perece osim ako nisu regularni poput dece

Ne podnosim očeve i kočeve, uje i bate, tetke posebice, ujne i strine matore babe takozvane babetine kao ni dede, starice, zvezdice i starce, čangrizave magarce i jarce, horoskop i sve horoskopske znake, trake za trčanje i pokretne trake, pokretne stepenice koje nemaju kraj osim ako nisu pokretne stepenice za raj, pri tom mislim na pesmu

 
2017-12-28 20:55:19

Ja, biciklist - 4. deo: Koreni

ulicni-muzicar RSS / 28.12.2017. u 21:55

Nakon vožnji do Beograda i Đavolje Varoši ostalo mi je bilo još nekoliko dana boravka u Leskovcu, pre nego što ću se vratiti svom porodičnom životu, pa sam ih iskoristio za još neke kraće ture po okolini.

* * *

Najpre Sijarinska Banja.

IMG_20171017_144738.jpg

 
2017-12-27 21:44:49

Deda

mikele9 RSS / 27.12.2017. u 22:44

Svi su ga zvali deda samo ja ponekad Milane, on mene od prvog dana Mikelče.  Oženili su ga u petnaestoj godini ženom od dvadesetsedam godina koja je odavno izgubila nadu da će se ikad udati. Posle godinu dana rodila im se ćerka. Sledeći očev primer i ona se udala u petnaestoj godini a u šesnaestoj je rodila sina. Tako je deda, moj Milanče u tridesetdrugoj godini odista postao deda. Rodom iz Velike Grabovnice ili kako je deda govorio: Iz Veliku Grabovnicu, posle vojske u koju je pošao sa punih osamnaest godina, nije se vratio u rodni dom, došao je u Beograd i zaposlio se

 

 25. i 26. decembar

- Ovih dana koristim akumulator. Mnogo sviram, a i glasniji sam, pa bi se one male baterije brzo potrošile. Glasniji sam zato što sviram na trgu i nikome ne smetam, a veće su gužva i buka, pa i moram. Ovaj akumulator mi u kombiju služi i za punjenje baterija na telefonu i tabletu, a na njega prikačim i led lampu. A kada vozim, dopunjujem ga (sproveo sam jedan kabl iz mašine).

IMG_20171226_031006.jpg

 
2017-12-15 11:33:40

I tako

mikele9 RSS / 15.12.2017. u 12:33

Idem ja, klecavih kolena, više teturam na nesigurnim nogama, pažljivo izbegavam svako pa i najmanje uzvišenje, grbu na putu, i rupe naravno, pazim da ne stanem na neki kamičak koji bi mi poremetio hod ali idem, hodam, koračam. Živ ne bih bio da svaki dan ne izađem, razloga se uvek nađe, kupovina ovog i onog, po ženinom spisku ili onako kako zapamtim, ili samo da koračam, šetam, vrlo često svratim u neki od mojih kafića, popijem topli Nes ili produženi s mlekom, rešim nekoliko ukrštenica, pa nazaj kući. Sve pešaka, skupi se tu ponekad tri, pet a kad

 

Već duže vreme želim da podelim sa vama jednu priču koja je toliko inspirativna, da nakon nje ne ostaje mnogo mesta za izgovore zbog neostvarenih snova. Pročitajte storiju koju sam (najzad) priredila, pa procenite i sami:

img_4830.jpg

Emma Rowena Caldwell (1887-1973) bila je seljančica iz Ohaja, jedno od petnaestoro dece u siromašnoj porodici. Udali su je u njenoj devetnaestoj, u nadi da će je tako spasti teškog života. Ali, umesto bajke o srećnoj

 

(5.12.2017.-11.12.2017.)

* * *

- Pitali su me po milioniti put u životu: "Kako se zove taj instrument?"

(a ni ja ne znam tačno da li ovo što sviram da nazovem "dupla gitara" ili "gitara sa dva vrata")

[u stvari znam: "dupla gitara", zato što sviram po celoj njenoj "površini", istovremeno po oba vrata, dok bi se na "gitari sa dva vrata" sviralo malo na jednom vratu, pa malo na drugom vratu]

gdhkdtxhfggggg.JPG

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana